AmIloplastI SU plastidI, osobito leukoplasti. Plastidi su specijalizirana klasa ćelijskih organela, koji imaju sopstveni genom; za njih se vjeruje da su potomci cijanobakterija (plavo-zelenih algi) koje su uspostavile simbiotske odnose sa eukariotskim ćelijama.
Sinteza i skladištenje škroba se javlja i u hloroplastima, pigmentiranim plastidima koji su uključeni u fotosintezu. Amiloplasti i hloroplasti su blisko srodni, a amiloplasti se mogu pretvoriti u hloroplaste. To je posebno uočljivo kod gomolja krompira, koji, pod uticajem svjetlosti postaju zeleni.[7]
^Campbell N. A.; et al. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN978-0-321-53616-7. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)
^Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN9958-10-686-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2002). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN9958-10-222-6.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^Alberts B.; et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN0-8153-4072-9. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)
^Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN9958-9344-1-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^Anstis, P. J. P.; D. H. Northcote (1973). "Development of chloroplasts from amyloplasts in potato tuber discs". New Phytologist. 72 (3): 449–463. doi:10.1111/j.1469-8137.1973.tb04394.x.