Kormofite

Kormofite (Cormophyta Cormobionta) su biljke najviše organizacije čije je telo, kormus, diferencirano na osnovne vegetativne organe-koren, stablo i list. Kormofite su tipični predstavnici kopnenih(suvozemnih) biljaka. Pošto su životni procesi u protoplazmi mogući samo ako ima dovoljno vode,oblikovanje njihovog tela, koje se najvećim delom nalazi u vazdušnom prostoru, povezano je sa nizom vrlo krupnih promena.^[1] Osnovna i najvažnija promena išla je u smislu veće stabilizacije ekonomisanja vodom, što je postignuto impregniranjem kutinom ili suberinom spoljnih delova celuloznih ćelijskih zidova (kutin i suberin su nepropustivi za vodu). Na taj način od periferijskig ćelijskog sloja nastalo je kožno tkivo (Epidermis), koje smanjuje transpiraciju sa često zadebljanim i kutinizovanim spoljnim zidovima. Pravi kormus imaju paprati, golosemenjače i skrivenosemenjače. Međutim, u ranijim klasifikacijama biljnog sveta, u taksonomsku grupu biljaka su uključivane i mahovine. Iako je njihovo vegetativno telo nediferenciran ili slabo diferenciran talus, koji nema koren (već je za podlogu pričvršćena rizoidima), mahovine su svrstane u grupu (Bryophyta), zajedno sa grupom papratnjača (Pteridophyta).

Da se razmena gasova ne bi potpuno sprečila na epidermisu su obrazovani specijalni otvori, stome, koje se ne mogu zatvarati i otvarati. Dalje da se još vise stabilizovalo vodom došlo je do stvaranja posebnog sistema za primanje i sprovođenje vode. Smatra se da su evoluirale iz srodnika zelenih alga u paleozoiku, na prelazu između silura i devona, a izumrle su u paleozoiku. U ukupnom biljnom pokrovu, skrivenosemenjače su danas su najbrojniji kormofiti.

1. ^ Momčilo Kojić, Sofija Pekić, Zora Dajić : Izdavač:Draganić , Poljoprivredna botanika