Sigma veza

Sigma veze (σ veze) – u hemiji, najjači su tipe kovalentne hemijske veze.^[1] Formiraju se naglavačke na preklapanju između atomskih orbitala. Sigma veze se najčešće jednostavno definiraju za diatomske molekule pomoću jezika i alata simetrije grupa. U ovom formalnom pristupu, σ-veza je simetrična u odnosu na rotaciju oko osi veze. Po ovoj definiciji, zajednički oblici sigma veza su s+s, p_z+p_z, s+p_z i d_z²+d_z² (gdje je z is definirano kao os veze).^[2]

Kvantna teorija također ukazuje na to da su molekulske orbitale (MO) identičnih simetrije zapravo mješavina ili hibridiziraju. Kao praktična posljedica ovog miješanja diatomskih molekula, u talasnim funkcijama e + e i p_z + p_z molekulske orbitale postaju uklopljene. Obim ovog miješanja (ili hibridizacije) zavisi od relativne energije MO-a u sličnoj simetriji.

.^[3][4][5][6]

Za homodiatomiku, veze σ orbitala nemaju čvornih polja, na kojima je talasna funkcija jednaka nula (0), bilo između vezanih atoma ili prolaze kroz vezane atome. Odgovarajuća anti veza, ili σ* orbitala, definirana je prisustvom jedne čvorne ravni između dva vezana atoma.

Sigma veze su najjači tip kovalentnih veza, zbog direktnog preklapanja orbitala, a elektroni na ovim vezama se ponekad nazivaju sigma elektroni.^[7]

Simbol ove veze je grčko slovo σ. Kada se gleda kroz osi veza, σ MO ima kružnu simetriju, zbog čega liči na "s" atomsku orbitalu.

Tipska jednostruka veza je sigma veza, dok se više veza sastoji od jedne sigma veze zajedno s pi ili drugim vezama. Dvostruka veza ima jednu sigma plus jednu pi vezu, a trostruka ima jednu sigma plus dvije pi veze.

——	————————————————	—————
Atomske orbitale
Simetrične (s–s and p–p) sigma veze između atomskih orbitala		Jedna pi veza, za poređenje
——	————————————————	—————
σs–hibrid		σs–p

1. ^ Moore, John; Stanitski, Conrad L.; Jurs, Peter C. Principles of Chemistry: The Molecular Science.
2. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart (mart 2012) [2002]. Organic Chemistry (2nd izd.). Oxford: OUP Oxford. str. 101–136. ISBN 978-0199270293. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)
3. ^ Atkins P., de Paula J. (2006). Physical chemistry, 8th Ed. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-8759-8.
4. ^ Whitten K.W., Gailey K. D. and Davis R. E. (1992). General chemistry, 4th Ed. Philadelphia: Saunders College Publishing. ISBN 0-03-072373-6.
5. ^ Petrucci R. H., Harwood W. S., Herring F. G. (2002). General Chemistry, 8th Ed. New York: Prentice-Hall. ISBN 0-13-014329-4.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
6. ^ Laidler K. J. (1978). Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings. Menlo Park. ISBN 0-8053-5680-0.
7. ^ Keeler, James; Wothers, Peter (maj 2008). Chemical Structure and Reactivity (1st izd.). Oxford: OUP Oxford. str. 27–46. ISBN 978-0199289301.