Arapska liga

Arapska liga

(Zastava Arapske lige)
Nastanak	22. mart 1945. (Aleksandrijski protokol)
Službeni jezik	arapski jezik
Članice od 20. novembra 1993.	Alžir, Bahrein, Džibuti, Egipat, UAE, Irak, Jordan, Jemen, Kuvajt, Komori, Liban, Libija, Mauritanija, Maroko, Oman, Palestinska Narodna Samouprava, Katar, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Sirija, Tunis.
Sedište	Kairo (Tunis od 1979. do 1989.)
Stanovništvo	339.510.535 (2011)
Parlament	- sedište: Kairo  - gen. sekretar: Ahmed Abul Gejt

Arapska liga (arapski: الجامعة العربية‎ al-Jāmiʻa al-ʻArabiyya) je regionalna organizacija arapskih zemalja u i oko severne Afrike, Roga Afrike i jugozapadne Azije. Osnovana je u Kairu 22. marta 1945. godine, i tada ju je činilo šest članova: Egipat, Irak, Transjordan (preimenovan u Jordan 1949. godine), Liban, Saudijska Arabija i Sirija.Jemen je postao član lige 5. maja 1945. godine. Danas se Liga sastoji iz 22 člana, mada je učešće Sirije suspendovano od novembra 2011. godine kao posledica represije vlade tokom građanskog rata u Siriji.^[1]

Glavni cilj Lige jeste "približavanje odnosa među zemljama članicama i koordinacija međusobne saradnje, čuvanje njihove nezavisnosti i suvereniteta, kao i diskutovanje poslova i interesa arapskih zemalja na opšti način“.^[2]

Kroz institucije kao što su Edukativna, kulturna i naučna organizacija Arapske Lige (ALECSO) i Savet arapskog ekonomskog jedinstva (CAEU), Arapska liga pruža političke, ekonomske, kulturne, naučne i socijalne programe osmišljene radi promocije interesa Arapskog sveta.^[3][4] igra funkciju foruma za zemlje članice radi koordinacije pozicija njihovih politika, razmatranja stvari od opšteg značaja, smirivanja arapskih nesuglasica, i ograničavanja konflikta kao što je libanska kriza 1958. godine. Liga služi kao platforma za skiciranje i zaključivanje mnogih važnih dokumenata koji promovišu ekonomsku integraciju. Primer za to jeste Povelja o zajedničkoj arapskoj ekonomskoj akciji koja izlaže principe privrednih aktivnosti u regionu.

Svaka zemlja članica ima pravo na samo jedan glas u Savetu Lige, a odluke su važeće samo za države koje su direktno glasale za određene predloge. Svrhe Lige 1945. godine su bile osnaživanje i koordinacija političkih, kulturnih, ekonomskih i socijalnih programa članica, kao i posredstvo u međusobnih sporovima ili sporovima sa trećom strankom. Takođe, potpisivanje ugovora o Zajedničkoj odbrani i ekonomskoj saradnji 13. aprila 1950. godine obavezalo je potpisnike da vrše koordinaciju mera vojne odbrane. Početkom sedamdesetih godina 20. veka, Ekonomski Savet Arapske Lige je dao predlog da se oforme Udružene arapske privredne komore širom evropskih država. Ovo je vodilo ka, pod ukazom Arapske Lige br. K1175/D52/G, odluci arapskih vlada da se oformi Arapsko-britanska privredna komora koja je za cilj imala: “promovisanje, ohrabrivanje i sprovođenje bilateralne trgovine” između arapskih zemalja i njihovog najvećeg pertnera u trgovini, Ujedinjenog Kraljevstva.

Arapska Liga je takođe igrala veliku ulogu u oblikovanju školskih nastavnih planova, poboljšavanju položaja žena u arapskim društvima, promovisanju interesa dece, ohrabrivanju omladinskih i sportskih programa, očuvanju arapskog kulturnog nasleđa i podsticanju kulturne razmene između država članica. Pokrenuta je i kampanja opismenjivanja, reprodukovan je intelektualni rad, a takođe je pokrenuta i akcija prevođenja moderne tehničke terminologije za potrebe zemalja članica. Liga ohrabruje sprovođenje mera protiv kriminala i zloupotrebe lekova, a takođe se bavi i pitanjem radne snage — posebno među među arapskim radnicima emigrantima.

1. ↑ Slaj, Liz (November 12, 2011). „Sirija suspendovana iz Arapske Lige”. Washington Post. Arhivirano iz originala na datum 2013-05-21. Pristupljeno 2015-04-28. 
2. ↑ „Pakt država Arapske Lige, 22. mart 1945”. Avalon projekat. Yale Law School. 1998. Arhivirano iz originala na datum 2008-07-25. Pristupljeno 15. 7. 2012. 
3. ↑ „Edukativna, kulturna i naučna organizacija Arapske Lige (ALESCO)”. 
4. ↑ Ašiš K. Vaidja, Globalizacija (ABC-CLIO: 2006), pp. 525.