Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors.
Please consider supporting us by disabling your ad blocker.

Responsive image


Gojaznost

Gojaznost
lat.
Obesitas
Obim struka je dobar pokazatelj distribucije masnog tkiva
SpecijalnostEndokrinologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10E66
ICD-9278
OMIM601665
DiseasesDB9099
MedlinePlus003101
eMedicinemed/1653

Gojaznost (lat. obesitas) je hronična bolest (bolesno stanje), koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Svako povećanje telesne težine za 10% i više od idealne označava se kao gojaznost.[1][2] Osobe se smatraju gojaznima kada njihov indeks telesne mase (engleski body mass index, BMI), mera koja se dobija kada se telesna masa osobe u kilogramima podeli kvadratom visine te osobe u metrima, prekorači 30 kg/m².[3]

Epidemija ovog oboljenja je širom sveta u stalnom porastu, pa se gojaznost svrstava među vodeće bolesti savremene civilizacije. Ona dovodi do brojnih i teških komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, delujući istovremeno na dva polja. Osim što spada u glavne faktore rizika za nastanak široke lepeze kardiovaskularnih oboljenja, ona deluje i indirektno (agravirajućim efektom) uzrokujući druge bolesti. Na taj način, gojaznost pored očiglednih estetskih, može da stvori i ozbiljne zdravstvene probleme i da tako utiče na kvalitet života.

Gojaznost povećava verovatnoću pojave raznih oboljenja, naročito srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, opstruktivne apneje tokom sna, određenih vrsta raka, artroze[2] i astme.[2][4][5] Gojaznost je najčešće uzrokovana kombinacijom prekomernog unosa energetski hranljivih materija, nedostatka fizičke aktivnosti i genetske osetljivosti, mada na neke slučajeve su uticali prvenstveno geni, poremećaji endokrinog sistema, lekovi ili psihijatrijska bolest. Dokazi koji podržavaju stav da neke gojazne osobe jedu malo, a ipak dobijaju na težini usled slabog metabolizma su ograničeni; u proseku, gojazne osobe imaju veći utrošak energije u poređenju sa negojaznim osobama zbog toga što je više energije neiphodno da bi se održavala povećana telesna masa.[6][7]

Kontrolisana ishrana i fizička aktivnost su glavni aspekti lečenja gojaznosti. Kvalitet ishrane se može unaprediti smanjivanjem konzumacije hrane bogate energijom, kao što je ona sa visokim sadržajem masti i šećera, kao i povećanjem konzumacije dijetetskih vlakana. Medicinski preparati protiv gojaznosti se uz odgovarajuću ishranu mogu uzimati radi smanjenja apetita ili sprečavanja apsorpcije masti. Ako kontrolisana ishrana, vežba i medicinski preparati nisu efikasni, želudačni balon može pomoći kod smanjenja težine ili može se obaviti operacija radi smanjenja zapremine želuca i/ili dužine creva, što dovodi do bržeg zasićenja i smanjene mogućnosti apsorpcije hranljivih materija iz hrane.[8][9]

Gojaznost je vodeći uzrok smrti koji se može sprečiti širom sveta, sa sve većom rasprostranjenošću kod odraslih i dece, a nadležni je smatraju jednom od najozbiljnijih problema zdravstva u 21. veku.[10] Gojazne osobe se često osećaju diskriminisano u većem delu modernog sveta (naročito na Zapadu), iako je tokom istorije gojaznost naširoko bila smatrana simbolom bogatstva i plodnosti, što i danas jeste slučaj u nekim delovima sveta.[2][11]

Gojaznost se podjednako često javlja u svim životnim dobima. U dečjem uzrastu ona je podjednako česta kod dečaka i devojčica, a posle puberteta je češća kod žena nego kod muškaraca.

Čovek sa najvećom zabeleženom težinom je bio Englez Viljem Kenmbel koji je umro u 22. godini života (1978. godine) i imao je 340 kilograma.

  1. WHO 2000 p.6
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Haslam DW, James WP (2005). „Obesity”. Lancet 366 (9492): 1197-209. DOI:10.1016/S0140-6736(05)67483-1. PMID 16198769. 
  3. WHO 2000 p.9
  4. Is obesity a risk factor for asthma?
  5. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Poulain
  6. Kushner, Robert (2007). Treatment of the Obese Patient (Contemporary Endocrinology). Totowa, Nj: Humana Press. str. 158. ISBN 1-59745-400-1. Pristupljeno 5. 4. 2009. 
  7. Adams JP, Murphy PG (July 2000). „Obesity in anaesthesia and intensive care”. Br J Anaesth 85 (1): 91-108. DOI:10.1093/bja/85.1.91. PMID 10927998. 
  8. NICE 2006 p.10–11
  9. Imaz I, Martínez-Cervell C, García-Alvarez EE, Sendra-Gutiérrez JM, González-Enríquez J (July 2008). „Safety and effectiveness of the intragastric balloon for obesity. A meta-analysis”. Obes Surg 18 (7): 841-6. DOI:10.1007/s11695-007-9331-8. PMID 18459025. 
  10. Barness LA, Opitz JM, Gilbert-Barness E (December 2007). „Obesity: genetic, molecular, and environmental aspects”. Am. J. Med. Genet. A 143A (24): 3016-34. DOI:10.1002/ajmg.a.32035. PMID 18000969. 
  11. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Woodhouse

Previous Page Next Page






Obesiteit AF Adipositas ALS Obesidat AN मेदुरता ANP سمنة Arabic تخن ARZ মেদবহুলতা AS Obesidá AST Köklük AZ کؤکلوک AZB

Responsive image

Responsive image