Guanozin

Guanozin
IUPAC ime	2-Amino-9-[3,4-dihydroxy-5-(hydroxymethyl)oxolan-2-yl]-3H-purin-6-one
Drugi nazivi	Guanine riboside
Identifikacija
CAS registarski broj	118-00-3 Y
PubChem[1][2]	765
ChemSpider[3]	6544
MeSH	Guanosine
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES c1nc2c(=O)[nH]c(nc2n1[C@H]3[C@@H]([C@@H]([C@H](O3)CO)O)O)N
InChI InChI=1S/C10H13N5O5/c11-10-13-7-4(8(19)14-10)12-2-15(7)9-6(18)5(17)3(1-16)20-9/h2-3,5-6,9,16-18H,1H2,(H3,11,13,14,19)/t3-,5-,6-,9-/m1/s1 Y Kod: NYHBQMYGNKIUIF-UUOKFMHZSA-N Y InChI=1/C10H13N5O5/c11-10-13-7-4(8(19)14-10)12-2-15(7)9-6(18)5(17)3(1-16)20-9/h2-3,5-6,9,16-18H,1H2,(H3,11,13,14,19)/t3-,5-,6-,9-/m1/s1 Kod: NYHBQMYGNKIUIF-UUOKFMHZBU
Svojstva
Molekulska formula	C10H13N5O5
Molarna masa	283.241
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Guanozin je purinski nukleozid koji se sastoji od guanina vezanog za ribozni (ribofuranozni) prsten putem β-N₉-glikozidne veze.^[4][5] Guanozin može biti fosforolizovan, čime nastaje guanozin-monofosfat (GMP), ciklični guanozin monofosfat (cGMP), guanozin-difosfat (GDP), i guanozin trifosfat (GTP). Te forme imaju važne uloge u nizu biohemijskih procesa, poput sinteze nukleinskih kiselina i proteina, fotosintezi, mišićnim kontrakcijama i intracelularnom prenosu signala (cGMP). Kad je guanin vezan svojim N9 azotom za C1 ugljenik dezoksiriboznog prstena, to jedinjenje se zove dezoksiguanozin.

Struktura guanozina je slična antiviralnom leku aciklovir, koji se često koristi u lečenju herpesa.^[6]

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 
5. ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
6. ↑ de Clercq, Erik; Field, Hugh J (5. 10. 2005.). „Antiviral prodrugs – the development of successful prodrug strategies for antiviral chemotherapy”. British Journal of Pharmacology (Wiley-Blackwell) 147 (1): str. 1–11. January 2006. DOI:10.1038/sj.bjp.0706446. PMC 1615839. PMID 16284630