Hlorid

Hlorid
Naziv po klasifikaciji	Hlorid[1]
Identifikacija
CAS registarski broj	16887-00-6 Y
PubChem[2][3]	312
ChemSpider[4]	306 Y
KEGG[5]	C00698
ChEBI	17996
ChEMBL[6]	CHEMBL19429 Y
Bajlštajn	3587171
Gmelin Referenca	14910
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES [Cl-]
InChI InChI=1S/ClH/h1H/p-1 Y Kod: VEXZGXHMUGYJMC-UHFFFAOYSA-M Y
Svojstva
Molekulska formula	Cl-
Molarna masa	35.453 g mol-1
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	−167 kJ·mol−1[7]
Standardna molarna entropija So298	153.36 J K-1 mol-1[7]
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Bromid Fluorid Jodid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Hlorid je anjon Cl⁻ koji nastaje priključivanjem elektrona atomu hlora. Ovaj naziv takođe označava i svaku so koja potiče od hlorovodonične kiseline. U organskoj hemiji imenom „hlorid“ označavaju se i neka organska jedinjenja koja sadrže u sebi hlor a nisu soli.

Većina hlorida je dobro rastvorljiva u vodi.

Anjon hlorida vrši važnu funkciju u održavanju jonske ravnoteže u živim ćelijama.

Najpoznatiji hlorid je natrijum hlorid, poznat i kao kuhinjska so. On je i najrasprostranjeniji od soli rastvorenih u okeanima.

Poznati hloridi su još:

• magnezijum hlorid (MgCl₂)
• amonijum hlorid (NH₄Cl)
• kalaj(II) hlorid (SnCl₂)
• kalaj(IV) hlorid (SnCl₄),
• hlorovodonik (HCl)
• ugljenik tetrahlorid (CCl₄)
• brom hlorid (BrCl)

1. ↑ „Chloride ion - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology. 
2. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
3. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
4. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
5. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
6. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
7. ↑ ^{7,0 7,1} Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. str. A21. ISBN 0-618-94690-X.