Iperit

Iperit
IUPAC ime	bis(2-hloroetil) sulfid
Drugi nazivi	Iprit Schwefel-Lost Lost Mustard gas Senfgas Yperite
Identifikacija
CAS registarski broj	505-60-2 Y
ChemSpider[1]	21106142 Y
KEGG[2]	C19164
ChEBI	25434
ChEMBL[3]	CHEMBL455341 Y
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES ClCCSCCCl
InChI InChI=1S/C4H8Cl2S/c5-1-3-7-4-2-6/h1-4H2 Y Kod: QKSKPIVNLNLAAV-UHFFFAOYSA-N Y InChI=1/C4H8Cl2S/c5-1-3-7-4-2-6/h1-4H2 Kod: QKSKPIVNLNLAAV-UHFFFAOYAK
Svojstva
Molekulska formula	C4H8Cl2S
Molarna masa	159.08 g mol−1
Agregatno stanje	Bezbojan kad je čist. Normalno ima od bledo žute do tamno smeđe boje. Slab miris belog luka[4]
Gustina	1,27 g/mL, tečnost
Tačka topljenja	14.4 °C, 287.6 K, 57.9 °F
Tačka ključanja	218 °C, 491 K, 424 °F (počinje da se razlaže @ 217 °C i ključa na 218 °C)
Rastvorljivost u vodi	Neznatna
Rastvorljivost	rastvara se u etru, benzenu, mastima, alkoholu, THF
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	External MSDS
EU-klasifikacija	Veoma je toksičan (T+) Štetan je po životnu sredinu (N) stvara plikove Carc. Cat 1
Opasnost u toku rada	Otrov, kontaktni hazard, inhalacioni hazard, koroziv, karcinogen, mutagen
NFPA 704	1 4 1
Tačka paljenja	105 °C
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Azotni iperit
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Iperiti (sumporni iperiti)^[5] su klasa srodnih citotoksičnih hemijskih oružja sa sposobnošću da formiraju velike plikove na izloženoj koži i u plućima. Čisti sumporni iperiti su bezbojne, viskozne tečnosti na sobnoj temperaturi. Kad se koriste u nečistoj formi, kao bojna sredstva, oni su obično žuto-smeđi i imaju miris koji podseća na gorušicu, beli luk ili ren. Iperit je originalno bio nazvan LOST, po naučnicima koji su razvili metod za produkciju u velikim razmerama za Nemačku imperijalnu armiju 1916.^[6]

Iperiti su regulisani konvencijom o hemijskom oružju iz 1993 (CWC). Ta konvencija obuhvata tri klase hemikalija, pri čemu su sumporni i azotni iperit u grupi I, kao supstance koje nemaju drugu primenu osim kao hemijsko oružje.

1. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
2. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
3. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
4. ↑ FM 3–8 Chemical Reference handbook; US Army; 1967
5. ↑ Mustard Gas (Sulphur Mustard) (IARC Summary & Evaluation, Supplement7, 1987). Inchem.org (1998-02-09). Retrieved on 2011-05-29.
6. ↑ Fischer, Karin (June 2004). Schattkowsky, Martina. ur (German). Steinkopf, Georg Wilhelm, in: Sächsische Biografie (Online izd.). Institut für Sächsische Geschichte und Volkskunde. Pristupljeno 28. 12. 2010.