Kalaj(IV) hlorid

Safety data
IUPAC ime	kalaj-tetrahlorid kalaj(IV) hlorid
Drugi nazivi	stani-hlorid
Identifikacija
CAS registarski broj	7646-78-8 Y,  10026-06-9 (pentahydrate)
PubChem[1][2]	24287
ChemSpider[3]	22707 Y
EINECS broj	231-588-9
UN broj	1827
MeSH	Tin+chloride
RTECS registarski broj toksičnosti	XP8750000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES Cl[Sn](Cl)(Cl)Cl
InChI InChI=1S/4ClH.Sn/h4*1H;/q;;;;+4/p-4 Y Kod: HPGGPRDJHPYFRM-UHFFFAOYSA-J Y InChI=1/4ClH.Sn/h4*1H;/q;;;;+4/p-4 Kod: HPGGPRDJHPYFRM-XBHQNQODAC
Svojstva
Molekulska formula	SnCl4
Molarna masa	260.50 g/mol
Agregatno stanje	isparljiva tečnost
Gustina	2.226 g/ml, tečnost
Tačka topljenja	-33 °C
Tačka ključanja	114.1 °C
Rastvorljivost u vodi	razlaže se
Viskoznost	? cP na ? °C
Opasnost
EU-klasifikacija	Korozivan (C)
R-oznake	R34, R52/53
S-oznake	(S1/2), S7/8, S26, S45, S61
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalaj(IV)-fluorid Kalaj(IV)-bromid Kalaj(IV)-jodid
Drugi katjoni	Kalaj(II) hlorid Germanijum-tetrahlorid Olovo(IV) hlorid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Kalaj(IV) hlorid je hemijsko jedinjenje sa molekulskom formulom Sn Cl₄. Na sobnoj temperaturi je bezbojan gas, koji „dimi“ u kontaktu sa vazduhom, uz štipajući miris. Molekulska masa mu je 260,5; temperatura topljenja -33 °C; temperatura ključanja 114 °C. Dobija se reakcijom gasovitog hlora sa kalajem.

Kalaj(IV) hlorid u reakciji sa hladnom vodom podleže hidrolizi, a sa vrućom raspadu. U hlorovodoničnoj kiselini i rastvorima hlorida javlja se kao SnCl₆^2-. Ima nadražujuće dejstvo na kožu.

Korišćen je u Prvom svetskom ratu kao hemijsko oružje.

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit