Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors.
Please consider supporting us by disabling your ad blocker.

Responsive image


Karma u budizmu

Dio serije članaka na temu
Budizam


Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake bića
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Karma (sanskrit: कर्म kárma, pali: kamma; čin, delo) u budizmu označava svako delanje koje pokreće lanac uzroka i posledica, slično zakonu akcije i reakcije. Karma obuhvata ne samo fizičko delanje, već i ono što svesno biće govori i misli.

Kad čovek dela, govori ili misli, njegov um nešto čini, a to mora proizvesti rezultate.[1] Buda naročito ističe voljni momenat delanja, odnosno karme.[2] On je govorio da "namera jeste karma, zato što prvo imamo nameru pre nego što nešto učinimo telom, rečju i mišlju".[2] Tako u stvaranju karme namera ima veći značaj od samog dela.[3]

U budizmu karma ima donekle drugačiju ulogu nego u hinduizmu, budući da nema trajnog subjekta (anata). Buda umesto o sopstvu govori o niz stanja svesti, koja sukcesivno određuju jedna drugo, prenoseći karmički naboj.[4] Ovaj naboj nije samo zbir iz prošlosti, već se projektuje u budućnost, sukladno delima. Tako je sačuvana moralna odgovornost, a izbegnuta hipoteza o postojanju duše.[4]

Prema Budinom učenju, postoji "podnošenje tereta" vlastitih dela, ali ne i trajna suština "nosioca". Nosioca moralne odgovornosti treba shvatiti kao proces, kontinuum u ciklusu "dozrevanja" plodova delanja. U tom smislu Buda naziva čoveka, kao i svako drugo živo biće, "naslednikom vlastitih dela".[5] Bića se sastoje se od lanca uzroka i posledica.[1]

Posledice karme predstavljaju ukupnost sklonosti, nagona i htenja koji čine čovekovu ličnost.[6] Dozrevajući u plodu, karma biva iscrpljena, ali volja slobodno stvara novu karmu, čiji plodovi neumoljivo zru.[6]

Smrt nije ni okončanje života ni razrešenje od moralne odgovornosti.[5] Tok preporađanja se nastavlja u nedogled sve dok pojedinac ne uspostavi karmu "sa ni-tamnim-ni-sjajnim posledicama", koja vodi iscrpljivanju karme.

  1. 1,0 1,1 Ju-Lan 1977: str. 271–285
  2. 2,0 2,1 Budizam od A do Ž
  3. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Rečnik budizma
  4. 4,0 4,1 Tuči 1982: str. 274
  5. 5,0 5,1 Čedomil Veljačić, Pitanja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
  6. 6,0 6,1 Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije. NOLIT, Beograd. 1982. pp. 373-378

Previous Page Next Page