Karma u budizmu

Karma (sanskrit: कर्म kárma, pali: kamma; čin, delo) u budizmu označava svako delanje koje pokreće lanac uzroka i posledica, slično zakonu akcije i reakcije. Karma obuhvata ne samo fizičko delanje, već i ono što svesno biće govori i misli.

Kad čovek dela, govori ili misli, njegov um nešto čini, a to mora proizvesti rezultate.^[1] Buda naročito ističe voljni momenat delanja, odnosno karme.^[2] On je govorio da "namera jeste karma, zato što prvo imamo nameru pre nego što nešto učinimo telom, rečju i mišlju".^[2] Tako u stvaranju karme namera ima veći značaj od samog dela.^[3]

U budizmu karma ima donekle drugačiju ulogu nego u hinduizmu, budući da nema trajnog subjekta (anata). Buda umesto o sopstvu govori o niz stanja svesti, koja sukcesivno određuju jedna drugo, prenoseći karmički naboj.^[4] Ovaj naboj nije samo zbir iz prošlosti, već se projektuje u budućnost, sukladno delima. Tako je sačuvana moralna odgovornost, a izbegnuta hipoteza o postojanju duše.^[4]

Prema Budinom učenju, postoji "podnošenje tereta" vlastitih dela, ali ne i trajna suština "nosioca". Nosioca moralne odgovornosti treba shvatiti kao proces, kontinuum u ciklusu "dozrevanja" plodova delanja. U tom smislu Buda naziva čoveka, kao i svako drugo živo biće, "naslednikom vlastitih dela".^[5] Bića se sastoje se od lanca uzroka i posledica.^[1]

Posledice karme predstavljaju ukupnost sklonosti, nagona i htenja koji čine čovekovu ličnost.^[6] Dozrevajući u plodu, karma biva iscrpljena, ali volja slobodno stvara novu karmu, čiji plodovi neumoljivo zru.^[6]

Smrt nije ni okončanje života ni razrešenje od moralne odgovornosti.^[5] Tok preporađanja se nastavlja u nedogled sve dok pojedinac ne uspostavi karmu "sa ni-tamnim-ni-sjajnim posledicama", koja vodi iscrpljivanju karme.

1. ↑ ^{1,0 1,1} Ju-Lan 1977: str. 271–285
2. ↑ ^{2,0 2,1} Budizam od A do Ž
3. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Rečnik budizma
4. ↑ ^{4,0 4,1} Tuči 1982: str. 274
5. ↑ ^{5,0 5,1} Čedomil Veljačić, Pitanja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
6. ↑ ^{6,0 6,1} Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije. NOLIT, Beograd. 1982. pp. 373-378