Kouros

Kuros (grč. κοῦρος, mladić) je tip statue mladića karakterističan za arhajski period grčke skulpture (650. godina p.n.e — 500. godina pne.). Prvi kurosi su izrađivani od drveta i nisu se očuvali do danas. Od sedmog veka pne. Grci su ih vajali u kamenu alatkama od gvožđa. Kurosi od mermera su izrađivani na ostrvima Paros i Samos.

Ovaj termin se od kraja 19. veka koristi da opiše skulpturu nagog čoveka. Tada se smatralo da sve ove statue predstavljaju boga Apolona.

Skulpture kurosa su se pojavile u grčkoj umetnosti pod uticajem drevnog Egipta. To se vidi iz njihovih ukočenih poza koje podsećaju na skulpture egipatskih kraljeva. Grci su videli te statue u Egiptu gde su odlazili radi trgovine. Kurosi uvek zakoračuju desnpm nogom, leva je ležerno u pozadini, dok su ruke u stavu kao da nešto nude.

Kurosi su uvek nagi i predstavljaju mladića adolescenta. Izrazi njihovih lica ukazuju na kulturne uticaje sa Krita: kose su im često upletene na način popularan u Minojskoj civilizaciji, dok su im oči rađene u egipatskom maniru koji je kopija kritskog uzora. Kasniji primerci kurosa su predstavljeni u opuštenijim pozama.

U prvo vreme verovalo se da kurosi imaju magičnu moć. Postoje dokazi iz sedmog veka pne. koji potvrđuju da su kurosi imali ulogu poklona hramovima ili spomenika na grboljima. O njihovoj funkciji obično je svedočio natpis na pijedestalu. Izradu kurosa su mogli da plate samo vrlo bogati aristoktare.

Smatra se da kurosi nikada nisu imali funkciju predstavljanja realne osobe (portreta).

U šestom veku pne. kurosi su vajani u mermeru i u ogromnim dimenzijama, tri do četiri puta većim od prirodnih. Najveći očuvani kurosi su podignuti na Samosu za vreme tiranina Polikrata. Visoki su 5 metara.

Posle šestog veka pne. skulpture kurosa su počele da izlaze iz mode, a zamenile su ih realističnije predstave ljudi. Ovo vreme je obeležio i prelazak društva iz aristokratskog na demokratsko uređenje.