Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors.
Please consider supporting us by disabling your ad blocker.

Responsive image


Nesopstvo

Dio serije članaka na temu
Budizam


Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake bića
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Nesopstvo (pal. anattā, sansk. अनात्मन् anātman) je temeljni pojam budističke filozofije koji označava nepostojanje trajnog sopstva, a u širem smislu nesuštastvenost.[1] Učenje o nesopstvu je specifično za budizam i ujedno najradikalnije Budino učenje.[2]

Budizam ne poriče empirijski doživljaj sopstva, ali se tvrdi da je on lažan i rezultat neznanja.[3] Kao i sve drugo, ono što nazivamo sobom prosta je lingvistička konvencija, koja nema stvarno postojanje.[4] Kako bi pokazao zabludu o sopstvu, Buda doživljaj sebe razlaže na činioce, dokazujući da nijedan činilac pojedinačno, ni u kombinaciji sa drugima, ne može biti smatran sobom.[5] Čoveka čini pet gomila: telo, opažaji, osećaji, tvorevine i svest. Jedinstvo, koje su druge škole nalazile u sopstvu (atman ili điva), budizam otkriva u toku svesnih momenata, koji se, ipak, stalno menja.[6]

Nesopstvo znači da u neprekidnom toku telesnih i umnih pojava koje nastaju i nestaju u čoveku nema nikakve suštine, odnosno da nema životnog principa koji je trajan. Čovek je kontinuirani proces koji ne ostaje isti ni dva uzastopna trenutka.[7] Buda je na mesto sopstva stavio niz stanja svesti, koja se javljaju sukcesivno, s tim što prethodno određuje sledeće i prenosi mu karmički naboj.[8] Ovaj naboj nije samo zbir iz prošlosti, već je snabdeven i moći projektovanja u budućnost. Tako je sačuvana moralna odgovornost, a izbegnuta hipoteza o postojanju duše. [8]

Učenje o nesopstvu se smatra specifično budističkim učenjem koje se ne nalazi u drugim filozofskim i religijskim sistemima.[7] Gotama Buda ovde stoji nasuprot čitave filozofske tradicije koja pretpostavlja da iza promenljivog tela i uma postoji nepromenljiva duša ili sopstvo.

  1. „Rečnik pali i budističkih termina”. Arhivirano iz originala na datum 06. 01. 2011. Pristupljeno 11. 03. 2009. 
  2. Budizam od A do Ž
  3. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu automatski generisano1
  4. Elijade 1996: str. 40–59
  5. Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti
  6. Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije. NOLIT, Beograd. 1982. pp. 68-84.
  7. 7,0 7,1 Njanatiloka, Budistički rečnik, Pešić i sinovi, Beograd, 1996.
  8. 8,0 8,1 Tuči 1982: str. 274

Previous Page Next Page






أناتا Arabic Anatta BCL Аната Bulgarian অনাত্তা Bengali/Bangla བདག་མ་མཆིས་པ། BO Anattá Czech Anatta Danish Anatta German Αναττά Greek Anattā English

Responsive image

Responsive image