Nesopstvo

Nesopstvo (pal. anattā, sansk. अनात्मन् anātman) je temeljni pojam budističke filozofije koji označava nepostojanje trajnog sopstva, a u širem smislu nesuštastvenost.^[1] Učenje o nesopstvu je specifično za budizam i ujedno najradikalnije Budino učenje.^[2]

Budizam ne poriče empirijski doživljaj sopstva, ali se tvrdi da je on lažan i rezultat neznanja.^[3] Kao i sve drugo, ono što nazivamo sobom prosta je lingvistička konvencija, koja nema stvarno postojanje.^[4] Kako bi pokazao zabludu o sopstvu, Buda doživljaj sebe razlaže na činioce, dokazujući da nijedan činilac pojedinačno, ni u kombinaciji sa drugima, ne može biti smatran sobom.^[5] Čoveka čini pet gomila: telo, opažaji, osećaji, tvorevine i svest. Jedinstvo, koje su druge škole nalazile u sopstvu (atman ili điva), budizam otkriva u toku svesnih momenata, koji se, ipak, stalno menja.^[6]

Nesopstvo znači da u neprekidnom toku telesnih i umnih pojava koje nastaju i nestaju u čoveku nema nikakve suštine, odnosno da nema životnog principa koji je trajan. Čovek je kontinuirani proces koji ne ostaje isti ni dva uzastopna trenutka.^[7] Buda je na mesto sopstva stavio niz stanja svesti, koja se javljaju sukcesivno, s tim što prethodno određuje sledeće i prenosi mu karmički naboj.^[8] Ovaj naboj nije samo zbir iz prošlosti, već je snabdeven i moći projektovanja u budućnost. Tako je sačuvana moralna odgovornost, a izbegnuta hipoteza o postojanju duše. ^[8]

Učenje o nesopstvu se smatra specifično budističkim učenjem koje se ne nalazi u drugim filozofskim i religijskim sistemima.^[7] Gotama Buda ovde stoji nasuprot čitave filozofske tradicije koja pretpostavlja da iza promenljivog tela i uma postoji nepromenljiva duša ili sopstvo.

1. ↑ „Rečnik pali i budističkih termina”. Arhivirano iz originala na datum 06. 01. 2011. Pristupljeno 11. 03. 2009. 
2. ↑ Budizam od A do Ž
3. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu automatski generisano1
4. ↑ Elijade 1996: str. 40–59
5. ↑ Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti
6. ↑ Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije. NOLIT, Beograd. 1982. pp. 68-84.
7. ↑ ^{7,0 7,1} Njanatiloka, Budistički rečnik, Pešić i sinovi, Beograd, 1996.
8. ↑ ^{8,0 8,1} Tuči 1982: str. 274