Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors.
Please consider supporting us by disabling your ad blocker.

Responsive image


Newtonovi zakoni kretanja

Prvi i drugi zakon na latinskom jeziku. Njutnova Principia matematica, izdanje 1687. godine.

Njutnovi zakoni su skup tri osnovna zakona klasične fizike. Oni opisuju vezu između kretanja tela i sila koje deluju na telo i prvi ih je predstavio Isak Njutn. Oni su objavljeni u knjizi „Philosophiae Naturalis Principia matematica“ (Matematičke osnove prirodne filozofije) iz 1687. godine.[1] Ovi zakoni čine temelje klasične mehanike. Njutn ih je koristio da objasni i istraži kretanje mnogih fizičkih tela i sistema.[2] Na primer, u trećem tomu teksta, Njutn je pokazao da zakoni kretanja, u kombinaciji sa njegovim zakonom univerzalne gravitacije, mogu da objasne Keplerove zakone planetarnog kretanja.

Prvi zakon kvalitativno definiše silu, drugi zakon nudi kvantitativnu meru sile, a treći tvrdi da pojedinačna izolovana sila ne postoji. Ova tri zakona su izražena na više načina, tokom skoro tri veka, i mogu se sumirati na sledeći način:

Prvi zakon
U inercijalnom referentnom okviru telo ostaje u mirovanju ili se nastavlja kretati konstantnom brzinom, osim ako na njega ne deluje sila.
Drugi zakon
U inercijalnom referentnom okviru vektorski zbir sila F koje deluju na telo jednak je masi m tog tela, pomnoženoj sa ubrzanjem a objekta: F = ma. (Ovde se pretpostavlja da je masa m konstantna - videti ispod.)
Treći zakon
Kada jedno telo deluje silom na drugo telo, drugo telo istovremeno deluje silim jednake veličine i suprotnog smera na prvo telo.

Neki opisuju i četvrti zakon koji navodi da se sile sabiraju poput vektora, odnosno da se sile pokoravaju principu superpozicije.[3][4][5]

  1. See the Principia on line at Andrew Motte Translation
  2. Andrew Motte translation of Newton's Principia (1687) Axioms or Laws of Motion
  3. Greiner, Walter (2003). Classical mechanics: point particles and relativity. New York: Springer. ISBN 978-0-387-21851-9. 
  4. Zeidler, E. (1988). Nonlinear Functional Analysis and its Applications IV: Applications to Mathematical Physics. New York: Springer. ISBN 978-1-4612-4566-7. 
  5. Wachter, Armin; Hoeber, Henning (2006). Compendium of theoretical physics. New York: Springer. ISBN 978-0-387-25799-0. 

Previous Page Next Page