Prvi zakon kvalitativno definiše silu, drugi zakon nudi kvantitativnu meru sile, a treći tvrdi da pojedinačna izolovana sila ne postoji. Ova tri zakona su izražena na više načina, tokom skoro tri veka, i mogu se sumirati na sledeći način:
U inercijalnom referentnom okviru vektorski zbir sila F koje deluju na telo jednak je masim tog tela, pomnoženoj sa ubrzanjema objekta: F = ma. (Ovde se pretpostavlja da je masa m konstantna - videti ispod.)
Treći zakon
Kada jedno telo deluje silom na drugo telo, drugo telo istovremeno deluje silim jednake veličine i suprotnog smera na prvo telo.
Neki opisuju i četvrti zakon koji navodi da se sile sabiraju poput vektora, odnosno da se sile pokoravaju principu superpozicije.[3][4][5]
↑Zeidler, E. (1988). Nonlinear Functional Analysis and its Applications IV: Applications to Mathematical Physics. New York: Springer. ISBN978-1-4612-4566-7.