Patnja (budizam)

Patnja (pali: dukkha, sanskrit: duḥkha) je osnovni pojam budističke filozofije i psihologije. Pored uobičajenog prevoda patnja, takođe znači muka, bol, neugoda. U ruskoj tradiciji se prevodi kao stradanje.^[1][2] Izvorni pojam dukkha je više od patnje, ona je opšta nesavršenost, nedovoljnost, neadekvatnost i uskomešanost egzistencije.^[3]

Pojam patnje pripada osnovnoj Budinoj konstataciji o svetu: "sve su tvorevine nepostojane, sve su tvorevine mučne, sve su pojave bez sopstva" (sabbe sankhara anicca, sabbe sankhara dukkha, sabbe dhamma anatta).^[4] Buda je ovako definisao patnju:

Rođenje, starost bolest i smrt su patnja, razdvojenost od prijatnog je patnja, združenost sa neprijatnim je patnja (Vin.I,9).^[3]

– Buda

Buda je čitavo svoje učenje svodio na "učenje o patnji i ukidanju patnje". Ono je sažeto u četiri plemenite istine: o patnji, o poreklu patnje, o prestanku patnje i o putu prestanka patnje. Na drugom mestu se umesto patnje navodi ličnost: "ovakva je ličnost, ovakav je nastanak ličnosti, ovakav je prestanak ličnosti, ovakav je put koji vodi do prestanka ličnosti".^[5]

U budizmu, put koji vodi prestanku patnje naziva se plemeniti osmostruki put.

1. ↑ Koncepciя stradaniя v buddizme
2. ↑ Stradanie
3. ↑ ^{3,0 3,1} patnja
4. ↑ Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. (1977). str. 131-152.
5. ↑ Anguttara nikāya IV.31-40: Ćakka vagga