Pseudonauka

Pseudonauka ili pseudoznanost obuhvata delatnost koja pokušava da se uvuče pod plašt istinske nauke kopirajući njene postupke, ali ne dostiže standarde kakvi se praktikuju u legitimnim poljima koje pokušava da imitira. Pseudonauka ne ceni debate i kritike i retko pokazuje intelektualnu čvrstinu i istinski progres. Objašnjenja pseudonauke obično protivureče dobro zasnovanom naučnom znanju i njeni sopstveni nalazi retko, ako ikada, izdržavaju kritičko preispitivanje od strane kompetentnih kritičara.

Najčešće se radi o slabom poznavanju prave prirode pojava (“argument iz neznanja") i o popunjavanju praznina za koje savremena nauka još nije uspela da nađe valjane odgovore (“Bog je u pukotinama") što sve najbolje sažima parafraza Paulijeve misli - pseudonauka je delatnost koja “nije čak ni pogrešna”.

Pseudo-nauka je metoda za opravdavanje, odbranu i očuvanje grešaka. Nauka i pseudonauka imaju sasvim suprotan pristup u posmatranju prirode. Pseudonauka se ponekad zove i patološka nauka, mada bi, kada bi trebalo, među njima mogla da se povuče jasna granica.

Termin pseudonauka uveden je najverovatnije 1843^[1] kao kombinacija grčke reči pseudo (lažni) i nauka (znanje). Naziv ima negativnu konotaciju i zbog toga ga oni na koje se to odnosi odbacuju^[2]

1. ↑ Magendie, F. (1843). An Elementary Treatise on Human Physiology. 5th Ed. Tr. John Revere. New York: Harper, p. 150. Magendie refers to phrenology as "a pseudo-science of the present day" (note the hyphen).
2. ↑ Still, A. & Dryden, W., "The Social Psychology of "Pseudoscience": A Brief History", Journal for the Theory of Social Behaviour, Vol.34, No.3, (September 2004), pp.265-290.