Silicij

Al - Si - P   C Si Ge       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Silicijum, Si, 14
Pripadnost skupu	metaloida
grupa, perioda	IVA, 3,
gustina, tvrdoća	2330 kg/m3, 6,5
Boja	siva
Osobine atoma
atomska masa	28,0855 u</
atomski radijus	110 (111) pm
kovalentni radijus	111 pm
van der Valsov radijus	210 pm
elektronska konfiguracija	[Ne]3s23p2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 4
oksidacioni broj	4
Osobine oksida	amfoterni
kristalna struktura	regularna zidno centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	1687 K (1414 °C)
temperatura ključanja	3173 K (2900 °C)
molska zapremina	12,06×10−3 m3/mol
toplota isparavanja	384,22kJ/mol
toplota topljenja	50,55 kJ/mol
pritisak zasićene pare	4,77 Pa (1683 K)
brzina zvuka	bd
Ostale osobine
Elektronegativnost	1,90 (Pauling) 1,74 (Alred)
specifična toplota	700 J/(kg*K)
specifična provodljivost	2,52×10−4 S/m
toplotna provodljivost	148W/(m*K)
I energija jonizacije	786,5 kJ/mol
II energija jonizacije	1577,1 kJ/mol
III energija jonizacije	3231,6 kJ/mol
IV energija jonizacije	4355,5 kJ/mol
V energija jonizacije	16091 kJ/mol
VI energija jonizacije	19805 kJ/mol
VII energija jonizacije	23780 kJ/mol
VIII energija jonizacije	29287 kJ/mol
IX energija jonizacije	33878 kJ/mol
X energija jonizacije	38726 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 28Si 92,23% stabilni izotor sa 14 neutrona 29Si 4,67% stabilni izotor sa 15 neutrona 30Si 3,1% stabilni izotor sa 16 neutrona 32Si (veš.) 276 godina β- 0,224 32P
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada,

Silicijum/silicij (Si, na latinskom “silicium” a eng “silicon”) je hemijski element, tetravalentan metaliod sa atomskim brojem 14 i atomskom masom 28. Najvažnija jedinjenja silicijuma su: oksid silicijuma, koji je glavni sastojak peska i stakla; kiseline silicijuma H_2nSi_mO_2m+n, njihove soli, hlorosilikati i alkosilikati. Manje je reaktivan od ugljenika ali više reaktivan od germanijuma (koji je odmah ispod njega u periodnom sistemu).

Rasprostranjenost silicijuma na Zemlji je dosta velika - oko 27% i on je drugi element po rasprostranjenosti (odmah posle kiseonika). Najvažnija jedinjenja silicijuma su: oksid silicijuma (koji je glavni sastojak peska i stakla), kiseline silicijuma H2nSimO2m+n, kao i njihove soli, hloroplasti i alkosilikati. Kao što ugljenik ima najvažniju ulogu u organskom svetu takvu ulogu silicijum ima u neorganskom, jer SiO₂ u raznim oblicima (kvarc, pesak, kristobalit) kao i minerali silikati i alumosilikati čine većinu stena (preko 90%) koje grade zemljinu koru. Silicijum je osmi element u svemiru po ukupnoj masi ali vrlo retko se pojavljuje kao prečišćen i slobodan element u prirodi. Na mnogim planetama se pojavljuje u obliku silicijum-dioksida. Čist silicijum ima sivo-crnu boju a primećuje se i tipični metalni često plavičasti sjaj. Najveći deo silicijuma se koristi komercijalno često bez da se izdvaja iz jedinjenja iz prirode, ovo uključuje direktno korišćenje gline, silikatnog peska i kamena u građevinskoj industriji. Silikatni materijali su i jedan od sastojaka za cement i malter a kad se pomešaju sa silikatnim peskom i šljunkom dobija se beton. Silikati su takođe i u finoj keramici kao što je porcelan a ima ih i u staklu. Savremenija jedinjenja silicijuma kao što je silicijum-karbid formiraju abrazitive i čvršću keramiku. Silicijum u svom elementarnom stanju je imao veliki uticaj na svetsku ekonomiju. Iako se najveći deo čistog silicijuma koristi pri obrađivanju čelika i izlivanju aluminijuma, onaj relativno mali deo koji se koristi za poluprovodnike u elektronici (manje od 10%) je najbitniji. Zato što se koristi u integrisanim kolima, osnovi računara, veliki deo savremene tehnologije zavisi od njega.