Slobodna volja

Slobodna volja (lat. liberum arbitrium) je stanje u kojem su misli i ponašanje neke osobe određeni sopstvenom voljom, a ne spoljašnjim činiocima.

Kad bi kamen koji pada imao svesti, on bi držao da je njegovo padanje rezultat njegove slobodne volje.

– Baruh Spinoza^[1]

Termin slobodna volja je osporavan sa filozofskog, psihološkog i socijalnog stanovišta naročito u kontekstu autodestruktivnih ili drugih postupaka koji mogu nanositi bilo koju vrstu štete samom sebi, drugim osobama, grupama, institucijama ili socijalnoj zajednici. Psihološki, slobodna volja je razumljiva u kontekstu donošenja i izvršenja autonomnih opredeljenja delovanja i preuzimanja odgovornosti za posledice učinjenog.^[2]

Prema tomističkoj tradiciji sloboda volje jeste čovekovo svojstvo kojim je on gospodar svojih dela, a potiče od toga što se čovek odlučuje o alternativama izbora na temelju svoje razumske spoznaje^[3].

1. ↑ Spinoza Baruh, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.
2. ↑ Ivan Vidanović, Rečnik socijalnog rada
3. ↑ Slobodna volja, Filozofski rečnik (filozofija.org)