Ugljen-monoksid

Ugljen-monoksid
IUPAC ime	Ugljen-monooksid Ugljen-monoksid Ugljenik(II) oksid
Drugi nazivi	Carbonic oxide; Carbonyl
Identifikacija
CAS registarski broj	630-08-0 Y
PubChem[1][2]	281
ChemSpider[3]	275
EINECS broj	211-128-3
UN broj	1016
KEGG[4]	D09706
MeSH	Carbon+monoxide
ChEBI	17245
RTECS registarski broj toksičnosti	FG3500000
Bajlštajn	3587264
Gmelin Referenca	421
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES [C-]#[O+]
InChI InChI=1S/CO/c1-2 Y Kod: UGFAIRIUMAVXCW-UHFFFAOYSA-N Y
Svojstva
Molekulska formula	CO
Molarna masa	28.010 g mol-1
Agregatno stanje	bezbojan gas bez mirisa
Gustina	0.789 g mL-1, tečnost 1.250 g L-1 na 0 °C, 1 atm 1.145 g L-1 na 25 °C, 1 atm
Tačka topljenja	−205 °C (68 K)
Tačka ključanja	−191.5 °C (81 K)
Rastvorljivost u vodi	0.0026 g/100 mL (20 °C)
Rastvorljivost	rastvoran u hloroformu, sirćetnoj kiselini, etil-acetatu, etanolu, amonijum-hidroksidu
Dipolni moment	0.112 D
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 0023
EU-klasifikacija	Veoma zapaljiv (F+) Repr. Cat. 1 Toksičan (T)
EU-indeks	006-001-00-2
NFPA 704	2 4 0
R-oznake	R61, R12, R23, R48/23
S-oznake	S53, S45
Tačka paljenja	-191 °C
tačka spontanog paljenja	609 °C
Srodna jedinjenja
Srodna oksidi ugljenika	ugljen-dioksid ugljen-suboksid okso-ugljenik
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Ugljen-monoksid (ostali nazivi: ugljenik (II) oksid, ugljični dioksid ili ugljikov dioksid; hem. oznaka CO) je gas sastavljen od atoma ugljenika i atoma kiseonika, bez boje, mirisa i ukusa, lakši od vazduha. Ugljen-monoksid je neorgansko jedinjenja ugljenika, i spada u grupu neutralnih oksida (ne reaguju sa vodom, kiselinama i bazama). Jake je citotoksičnosti za živa bića, jer spada u grupu hemijskih zagušljivaca i najvećih zagađivača vazduha. Nastaje u toku nepotpune oksidacije organskih materija. Izduvni gasovi motora sa unutrašnjim sagorevanjem jedan su od najvećih zagađivača atmosfere ovim gasom (sa 1-14 vol%) zatim, slede izduvni gasovi koji nastaju u toku proizvodnje gvožđa kao i gasovi pri sagorevanju uglja u termoelektranama, i u procesu proizvodnje u rafinerijama nafte i hemijskoj industriji. U razvijenijim zemljama sveta (SAD, Japan, Zapadna Evropa) i do 60% ugljen-monoksida potiče iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Ugljen-monoksid, unet u organizam (sa udahnutim vazduhom u plućima) izaziva u organizmu opštu hipoksiju (nedostatak kiseonika) jer ima jak afinitet za hemoglobin crvenih krvnih zrnaca. Istiskujući kiseonik iz receptora crvenih krvnih zrnaca, on u njima, stvaranjem karbonil jedinjenja, formira ireverzibilnu vezu, koja ograničava transport i korišćenje kiseonika u tkivima.^[5]

Njegov toksični efekat nastaje veoma brzo čak i pri izuzetno malim koncentracijama. Smrtna doza za ljude iznosi 1.000-2.000 ppm (0,1-0,2 %) pri udisanju gasa od 30 min. Kod visokih koncentracija ugljen-monoksida u udahnutom vazduhu smrt može nastati u vremenu od 1-2 minuta.

Maksimalna dozvoljena doza ugljen-monoksida(MDK); u industriji iznosi 50 ppm (0,005 %) za ekspoziciju do 8 časova.^[6]

Oko 50% trovanja u svetu otpada na trovanje ugljen-monoksidom. Svake godine u svetu umre na stotine ljudi od posledica trovanja ovim gasom.^[7]

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
5. ↑ Omaye ST. (2002). "Metabolic modulation of carbon monoxide toxicity". Toxicology 180 (2): 139–50. doi:10.1016/S0300-483X(02)00387-6.
6. ↑ OCCUPATIONAL SAFETY AND HEALTH GUIDELINE FOR CARBON MONOXIDE Arhivirano 2010-01-26 na Wayback Machine-u Preuzeto 13.11.2009. (en)
7. ↑ „svethemije.com”. Arhivirano iz originala na datum 2013-04-21. Pristupljeno 2011-01-04.