Willard Van Orman Quine

Vilard Van Orman Kvajn (25. juna 1908. - 25. decembra 2000.) bio je američki filozof i logičar u analitičkoj tradiciji, priznat kao "jedan od najuticajnijih filozofa dvadesetog veka".^[1] Od 1930. do svoje smrti, 70 godina kasnije, Kvajn je na ovaj ili onaj način bio povezan sa Univerzitetom Harvard, najpre kao student, zatim kao profesor filozofije i učitelj logike i teorije skupova, i na kraju kao profesor emeritus koji je objavio ili revidirao nekoliko knjiga. Držao je Katedru za filozofiju Edgara Persa na Harvardu od 1956. do 1978. godine. Anketom koja je 2009. godine sprovedena među analitičkim filozofima Kvajn je imenovan za petog najvažnijeg filozofa u poslednja dva veka.^[2][3]

Kvajn se u potpunosti uklapa u tradiciju analitičke filozofije, iako je glavni pobornik stava da filozofija nije pojmovna analiza već grana empirijskih nauka. Njegovi najpoznatiji radovi uključuju "Dve dogme empirizma" (1951), kojima napada tradicionalnu distinkciju analitičko-sintetičko i zagovara oblik semantičkog holizma, i Reč i objekat (1960), koji su dalje razvili ove stavove i uveli Kvajnovu čuvenu tezu o neodređenosti prevoda, zagovarajući bihejviorističku teoriju značenja. Takođe je razvio uticajnu naturalističku epistemologiju čija "Osnovna ideja je da bi trebalo da pođemo od trenutno prihvaćene naučne teorije, tako da bi i epistemologiju trebalo shvatiti kao deo prirodne nauke[...] Naš glavni cilj je da objasnimo znanje o spoljašnjem svetu, način na koji smo do njega došli, kao i njegovu praktičnu primenljivost." ^[4] U filozofiji nauke je važan i zbog toga što smatra da se na ta pitanja „može odgovoriti jedino unutar okvira nauke, uz korišćenje svih informacija koje nam ona pruža. Najbolji način da odgovorimo na pitanja: „Na koji način nauka nastaje na temelju čulnog iskustva?“, „Zbog čega je ona uspešna?“, jeste da ova pitanja shvatimo tako da se ne tiču odnosa senzacije i refleksije, impresija i ideja, već odnosa opservacionih i teorijskih rečenica s jedne, i opservacionih rečenica i stimulusa, sa druge strane.“ ^[4] Kao i zbog njegovog stava da se filozofija nadovezuje na nauku. U filozofiji matematike, Kvajn i njegov kolega sa Harvarda Hilari Patnam razvili su „Kvajn-Patnamov argument iz neophodnosti“, "koji pokazuje da je određena vrsta matematičkog platonizma prirodna posledica činjenice da se naše empirijske nauke – na prvom mestu fizika– na suštinski način oslanjaju na matematiku."^[5]

1. ↑ "W. V. Quine, Philosopher Who Analyzed Language and Reality, Dies at 92"
2. ↑ "So who *is* the most important philosopher of the past 200 years?" Leiter Reports. Leiterreports.typepad.com. March 11, 2009. Accessed March 8, 2010.
3. ↑ Poll Results: Who is the most important philosopher of the past 200 years? Brian Leiter. March 11, 2009. Accessed October 24, 2014.
4. ↑ ^{4,0 4,1} Zorić, Aleksandra (2013), "Izazovi Kvajnovom naturalizmu", Theoria 56(3), str. 83. doi: 10.2298/THEO1303079Z
5. ↑ Adžić, Miloš (2014). Gedel o aksiomatizaciji teorije skupova. Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet. str. 124..