Autizam

Autizam
Znak beskonačnosti u bojama duge kao simbol za autizam
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	neuropsihijatrija
Patient UK	Autizam
[uredi na Vikipodacima]

Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, kao i ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Autizam je poremećaj u mnogim delovima mozga, ali se ne može sa punom sigurnošću dokazati kako oni ostvaruju svoj uticaj na sveukupno ponašanje organizma.^[1][2] Nasleđe u nastanku autizma ima veliku ulogu; genetički poremećaj je složen i za sad se još ne zna koji su geni za to odgovorni. U ređem broju slučajeva autizam se povezuje sa teratogenim činiocima koji uzrokuju defekte u toku rođenja.^[3] Postoje i drugi (tj. sekundarni) uzroci autizma, koji se navode u literaturi; tako npr deset procenata osoba sa Daunovim sindromom razviju i autizam. Ovi oblici autizma su simptom primarnog oboljenja, i, za razliku od klasičnog oblika, teoretski mogu biti izlečeni.^[4]

Kod autizma nema smanjenja ili povratka na početno stanje, on je ravnomeran u svom intenzitetu i toku. Autizam utiče na mnoge delove mozga, mada i danas nije sasvim razjašnjeno na koji se način taj uticaj ostvaruje. Dok se kod jednih osoba vide teža oštećenja poput mentalne retardacije, izraženog ćutanja, ponavljajuća motorika (kao što je lupkanje rukama ili ljuljanje); kod drugih sa blažim oštećenjima može postojati aktivan ali prepoznatljivo neobičan socijalan pristup usko ograničenih interesa i opširno pedantne komunikacije.^[5][6]

Roditelji su ti koji obično prvi uoče karakteristične znakove, u prvoj ili drugoj godini detetovog života (eventualno do treće). Rano otkrivanje autizma može pomoći detetu da stekne određene socijalne veštine i samostalnost.^[7] Kod težih oblika autizma samostalan život malo je moguć, dok je kod blažih oblika on moguć uz minimalnu pomoć sredine.^[8]

Bez pravovremenog otkrivanja i intervencije, život osoba sa autizmom može biti u većoj meri ograničen i često se završava sa rezidencijalnim smeštajem, pre nego što takva osoba ostaje da živi u porodici, zbog nesposobnosti roditelja kao i školskog sistema da se nose sa potrebama i ponašanjem autističnog deteta. Imajući ovo u vidu i incidencu autizma, koja iznosi jedan slučaj na 100 osoba (SA), Ujedinjene nacije su proglasile 2. april Svetskim danom autizma.^{[9][10][11][12]}

1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 84. ISBN 86-331-2075-5. 
2. ^ American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-V) (5th изд.). Washington, DC: American Psychiatric Association. :
3. ^ Arndt, T. L.; Stodgell, C. J.; Rodier, P. M. (2005). „"The teratology of autism".”. International Journal of Developmental Neuroscience. 23 (2–3): 189—99. 
4. ^ Bregman, J. D., & Volkmer, FR (1988). „"Autistic social dysfunction and Down's syndrome"”. Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry. 27: 440—441. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
5. ^ [Guideline] Filipek PA. „Practice parameter: screening and diagnosis of autism: report of the Quality Standards Subcommittee of the American Academy of Neurology and the Child Neurology Society”. Neurology. 55 (4): 468—79. август 2000. CS1 одржавање: Формат датума (веза). Reaffirmed July 2010.
6. ^ Courchesne, E.; Carper, R.; Akshoomoff, N. (2003-07-16). „Evidence of brain overgrowth in the first year of life in autism”. JAMA. 290 (3): 337—44. PMID 12865374. doi:10.1001/jama.290.3.337. 
7. ^ Myers, S. M.; Johnson, C. P.; American Academy of Pediatrics Council on Children With Disabilities (2007). „Management of children with autism spectrum disorders”. Pediatrics. 120 (5): 1162—82. PMID 17967921. S2CID 1656920. doi:10.1542/peds.2007-2362. .
8. ^ Howlin P, Goode S, Hutton J, Rutter M (2004). „Adult outcome for children with autism”. J Child Psychol Psychiatry. 45 (2): 212—29. PMID 14982237. doi:10.1111/j.1469-7610.2004.00215.x. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
9. ^ „Autism”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-20. 
10. ^ „Resolution adopted by the General Assembly-on the report of the Third Committee (A/62/435)62/139. World Autism Awareness Day” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 11. 2011. г. Приступљено 23. 07. 2012. 
11. ^ THIRD COMMITTEE CALLS ON ASSEMBLY TO DESIGNATE 2 APRIL WORLD AUTISM DAY
12. ^ Aylward, E. H.; Minshew, N. J.; Field, K.; Sparks, B. F.; Singh, N. (2002-07-23). „Effects of age on brain volume and head circumference in autism”. Neurology. 59 (2): 175—83. PMID 12136053. S2CID 30104660. doi:10.1212/WNL.59.2.175.