Hyainailouridae (Хијаинаилоуридае — „хијенске мачке”) је изумрла парафилетска породица плаценталних сисара из изумрле парафилетске натпородице Hyainailouroidea, која је у периоду од средњег еоцена до средњег миоцена настањивала подручје Европе, Азије, Африке и Сјеверне Америке.[4][2][5][6] Ову парафилетску породицу сисара су чинили потпородица Apterodontinae, родови Maocyon и Orienspterodon, и парафилетска потпородица Hyainailourinae. Стручни назив за чланове ове парафилетске породице сисара је хијаинаилоуриди.
- ^ Pilgrim G. E. (1932.) "The fossil Carnivora of India." Memoirs of the Geological Survey of India. Palaeontologica Indica, 18:1-232.
- ^ а б Floréal Solé; Eli Amson; Matthew Borths; Dominique Vidalenc; Michael Morlo; Katharina Bastl (2015). „A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia)”. PLOS ONE. 10 (9): e0135698. Bibcode:2015PLoSO..1035698S. PMC 4580617 . PMID 26398622. doi:10.1371/journal.pone.0135698.
- ^ P. D. Polly (1996.) "The skeleton of Gazinocyon vulpeculus gen. et. comb nov. and the cladistic relationships of Hyaenodontidae (Eutheria, Mammalia)." Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2023) Journal of Vertebrate Paleontology 16(2):303-319
- ^ Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) "Cenozoic Mammals of Africa". University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560
- ^ Matthew R. Borths; Patricia A. Holroyd; Erik R. Seiffert (2016). „Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia)”. PeerJ. 4: e2639. PMC 5111901 . PMID 27867761. doi:10.7717/peerj.2639.
- ^ Floréal Solé; Bastien Mennecart (2019). „A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene”. Acta Palaeontologica Polonica. 64 (2): 275—290. doi:10.4202/app.00581.2018 .