Malacostraca | |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Domen: | Eukaryota |
Carstvo: | Animalia |
Tip: | Arthropoda |
Podtip: | Crustacea |
Natklasa: | Multicrustacea |
Klasa: | Malacostraca Latreille, 1802 |
Potklase | |
Vidi tekst |
Viši rakovi ili Malacostraca[1] je najveća od šest klasa rakova. Sadrži oko 40.000 vrsta. Viši rakovi žive u morima i slatkim vodama, imaju člankovito telo i dišu škrgama.[2][3]
Viši rakovi su najbrojniji i najuspešniji od četiri glavna razreda rakova. Njihovi članovi čine više od dve trećine svih živućih vrsta rakova. Oni imaju najveći raspon veličina. Pojedini primerci manji su od jednog milimetra dok neki imaju udove veće od tri [[metar|metra) i najveću raznolikost oblika tela.[4] Viših rakova ima u svim stalnim vodama sveta, u morima od tropa do polova, i od plićaka do ekstemnih dubina od 10,633 metara.[5] U slatkovodnim i podzemnim vodama svih kontinenata i ostrvaa osim Antarktika (gde su nekad živeli).[4]
Viši rakovi svoj evolucijski uspeh zahvaljuju prilagođavanju na novo nastale uslove, te se znatno razlikuju od svojih paleozoiskih predaka, koji su živli pre 542 miliona do 251 miliona godina. Oni su tokom evolucije povećali svoja tela, rešili problem razmnožavanja jajima i slobodno plivajućim larvama. Tokom tog procesa razvili su udove specijalizovane za život na dnu, pomakli su krakove za prikupljanje hrane od glave na prsni koš, kao i udove za plivanje i respiratorne organe od glave prema prsnom košu i konačno kod abdomena. Ovaj pomak prema nazad omogućio je antenama na glavi razvitak specijaliziranih organela osetljivih na mirise, zvukove, vibracije i fizički kontakt, uz još neke u području usta. Takve promene omogućile su kopnenim višim rakovima da efikasno koriste nove resurse hrane, pojavom novih biljaka od paleozoika do danas.[4]
<ref>
; нема текста за референце под именом brit
.