Serin

Serin

Nazivi
IUPAC naziv Serine
Drugi nazivi 2-Amino-3-hydroxypropionic acid
Identifikacija Error in template * unknown parameter name (Template:Chembox Identifiers-lat): "CASOther; EC-number" (В. списак параметара). Ова грешка је безопасна. Порука се приказује само кад се користи дугме Прикажи претпреглед; неће бити приказана након што се притисне Објави измену.
CAS broj	302-84-1 Н
3D model (Jmol)	interaktivna slika
Abrevijacija	Ser, S
ChemSpider	597
ECHA InfoCard	100.000.250
IUPHAR/BPS	726
MeSH	Serine
PubChem[1][2] C ID	617
SMILES OC[C@H](N)C(=O)O
Svojstva Error in template * unknown parameter name (Template:Chembox Properties-lat): "Reference" (В. списак параметара). Ова грешка је безопасна. Порука се приказује само кад се користи дугме Прикажи претпреглед; неће бити приказана након што се притисне Објави измену.
Hemijska formula	C3H7NO3
Molarna masa	105,09 g·mol−1
Agregatno stanje	beli kristali ili prah
Gustina	1,603 g/cm3 (22 ºC)
Tačka topljenja	246 ºC (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	rastvoran je
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Serin (Ser ili S), 2-amino-3-hidroksipropionska kiselina. Neesencijalna aminokiselina koja se sintetizuje u telu čoveka od metaboita i glicina. Kod sisara prisutna je samo u obliku L-stereoizomera.^[4][5]

Hemijska formula: OHCH₂CHNH₂COOH

1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ^ Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8. .
4. ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
5. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.