Tetrapodi

Tetrapodi Vremenski raspon: Kasni devon - sadašnjost [1] PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
Predstavnici četiri klase tetrapoda
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Kladus:	Teleostomi
Natklasa:	Tetrapoda Jaekel, 1909[2]
Podgrupe
Podgrupe Tetrapoda Klasa Amphibia Potklasa Lissamphibia Serija Amniota Klasa Reptilia Potklasa Anapsida Potklasa Diapsida Infraklasa Archosauromorpha Infraklasa Lepidosauromorpha Klasa Mammalia Potklasa Prototheria Infraklasa Australosphenida Potklasa Theria Infraklasa Metatheria Infraklasa Eutheria Klasa Aves Potklasa Carinatae Infraklasa Neornithes

Tetrapodi, kopneni kičmenjaci ili četvoronošci (lat. Tetrapoda) u biološkoj sistematici obuhvataju sve kičmenjake koji imaju četiri (grč. tetra) noge ili uda (grč. podes). U ovu grupu se ubrajaju vodozemci i amniote: gmizavci, ptice i sisari. Četiri noge mogle su se tokom evolucije sekundarno ponovo izgubiti, kao što je to slučaj sa zmijama, ili su se prednje noge preoblikovale u peraje (kitovi), krila (ptice, šišmiši) ili ruke. Danas ovu grupa obuhvata 26.700 vrsta. To je dominantna grupa u svim ekosistemima, a s pticama i šišmišima, osvojili su i vazduh. Neke vrste kopnenih kičmenjaka ponovo su se delom (perajari, pingvini) ili potpuno (kitovi, morske krave) vratili životu u vodi.

Tetrapodi su evoluirali od mesoperki pre oko 395 miliona godina, za vreme perioda devona.^[3] Tačni vodeni preci tetrapoda, kao i proces kojim je došlo do kolonizacije kopna, nisu sigurno određeni i još uvek postoje polja aktivnog istraživanja i diskusije među paleontolozima o tim temama.

Iako je većina današnjih vrsta kopnena, postoji samo mali broj dokaza koji pružaju podršku stavu da se i jedan od najranijih tetrapoda mogao kretati na kopnu, budući da im udovi nisu mogli podići telo s tla, a pronađeni tragovi ne ukazuju na to da su ga vukli po tlu. Tragove su po svoj prilici ostavile životinje koje su hodale po dnu plitkih vodenih površina.^[4] Vodozemci su danas generalno još uvek vodozemni, te provedu prvi stadijum života kao riboliki punoglavci. Nekoliko grupa tetrapoda, kao što su zmije i kitovi, izgubili su udove. Osim toga, mnogi su se tetrapodi vratili delomičnom ili potpunom životu u vodi (u moderne primere spadaju kitovi i morske krave). Moguće je da se prvi povratak na život u vodi dogodio čak za vreme perioda krede,^[5] dok su se noviji pojavili u kenozoiku u vodu kitova, perajara,^[6] i nekolicine modernih vodozemaca.^[7]

Promena sa telesnog plana stvorenog za disanje i kretanje u vodi na telesni plan koji životinji omogućava kretanje na kopnu jedna je od najdubljih poznatih evolutivnih promena.^[8] Takođe je jedna od najbolje istraženih, većinski zahvaljujući velikom broju značajnih prelaznih fosila otkrivenih u kasnom 20. veku, kao i usavršenoj filogenetičkoj analizi.^[9]

Bitno je napomenuti da, uprkos činjenice da većinu tetrapoda čine četvoronošci, ta dva pojma ne nose isto značenje. Četvoronošci su generalna kategorija u koju spada bilo koja životinja koja hoda na četiri noge, bila ona tetrapod ili ne. Tetrapodi su taksonomska kategorija koja obuhvata razrede vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara, čiji se pripadnici mogu, ali ne moraju kretati na četiri noge.

1. ^ Alexander, Pyron R. (jul 2011). „Divergence Time Estimation Using Fossils as Tematic Biology”. Systematic Biology. 60 (4): 466—481. PMID 21540408. doi:10.1093/sysbio/syr047. 
2. ^ Sues, Hans-Dieter (2019). „Authorship and date of publication of the name Tetrapoda”. Journal of Vertebrate Paleontology: e1564758. doi:10.1080/02724634.2019.1564758. 
3. ^ Clack 2012
4. ^ Clack, Jennifer A. (1997). „Devonian tetrapod trackways and trackmakers; a review of the fossils and footprints”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology 130 (1997) 227 250. 130: 227—250. doi:10.1016/S0031-0182(96)00142-3. 
5. ^ Laurin, M. (2010). How Vertebrates Left the Water. Berkeley, California, USA.: University of California Press. ISBN 978-0-520-26647-6. 
6. ^ Canoville, Aurore; Laurin, Michel (2010). „Evolution of humeral microanatomy and lifestyle in amniotes, and some comments on paleobiological inferences”. Biological Journal of the Linnean Society. 100 (2): 384—406. doi:10.1111/j.1095-8312.2010.01431.x. 
7. ^ Laurin, Michel; Canoville, Aurore; Quilhac, Alexandra (2009). „Use of paleontological and molecular data in supertrees for comparative studies: the example of lissamphibian femoral microanatomy”. Journal of Anatomy. 215 (2): 110—123. PMC 2740958 . PMID 19508493. doi:10.1111/j.1469-7580.2009.01104.x. 
8. ^ Long JA, Gordon MS (2004). „The greatest step in vertebrate history: a paleobiological review of the fish-tetrapod transition”. Physiol. Biochem. Zool. 77 (5): 700—19. PMID 15547790. doi:10.1086/425183.  as PDF
9. ^ Shubin, N. (2008). Your Inner Fish: A Journey Into the 3.5-Billion-Year History of the Human Body. New York: Pantheon Books. ISBN 978-0-375-42447-2.