Glija

Glija
Ilustracija četiri različita tipa ćelija glije u CNS: epidermske, asterociti, mikroglija i oligodendrociti
Identifikatori
MeSH	D009457
TA98	A14.0.00.005
TH	TH {{{2}}}.html HH2.00.06.2.00001 .{{{2}}}.{{{3}}}
FMA	54536 54541, 54536
Anatomska terminologija [uredi na Wikidata]

Glija (grč. γλία - glia = ljepilo) ili glijske ćelije, ponekad zvane neuroglija^[1] jeste naziv za potporne ćelije nervnih tkiva. Obuhvata neživčane ćelije i njihove nastavke, u središnjem i perifernom dijelu nervnog sistema, odnosno ćelija koje ne obavljaju funkcije prijema i prijenosa signala. To su umetnute ćelije nervnog tkiva, koje potiču iz vanjskog embrionskog zametnog sloja (ektoderma), koje su znatno brojnije od nervnih, a zbog svoje malene veličine zauzimaju približno polovinu zapremine ukupnog nervnog tkiva.^[2][3][4]

Na osnovu razvojne dovršenosti, nervne ćelije se ne mogu dijeliti ni obnavljati, dok se ćelije glije po potrebi obnavljaju i mijenjaju, sudjelujući u metaboličkom prometu između krvnih sudova i neurona, u upalnim reakcijama nervnog tkiva i u odbrambenim i regeneracijskim procesima u centralnom i perifernom nervnom sistemu.

Za razliku od nekadašnjeg poimanja da su to potporne nervne ćelije, savremena neurocitologija ima stanovište da one učestvuju u kompleksnim funkcijama nervnih ćelija, prijenosu informacija i u procesima pamćenja. U perifernim nervima, glija gradi ovojnice (neurilemma, Schwannove ćelije), koje učestvuju u opskrbi nerva, ali u određenim uslovima omogućuju i njegovu regeneraciju, nakon mehaničkih ili nekih drugih oštećenja.^[5][6][7][8]

1. ^ Jessen KR, Mirsky R (august 1980). "Glial cells in the enteric nervous system contain glial fibrillary acidic protein". Nature. 286 (5774): 736–7. doi:10.1038/286736a0. PMID 6997753.
2. ^ Pritchard T. E., Alloway D. (1999): Medical neuroscience. Hayes Barton Press, ISBN 978-1-59377-200-0:http://books.google.com/books/about/Medical_neuroscience.
3. ^ Butler A. B., Hodos W. (2005): Comparative vertebrate neuroanatomy: evolution and adaptation. Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-471-21005-4,
4. ^ Hall J. E., Guyton A. C. (2006): Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo, ISBN 0-7216-0240-1.
5. ^ Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. (2010): The Oxford Textbook of Medicine Arhivirano 21. 3. 2012. na Wayback Machine (5th ed.). Oxford University Press.
6. ^ Greenstein B., Greenstein A. (2002): Color atlas of neuroscience – Neuroanatomy and neurophysiology. Thieme, Stuttgart – New York, ISBN 9783131081711.
7. ^ Naidich T. P., Duvernoy H. M., Dalman B. N., Sorensen A. G., Kollias S. S., Haacke E. M. (2009): Duvernoy's atlas of the human brain stem and cerebellum. Springer, WienNewYork, ISBN 978-3-211-73970-9.
8. ^ England M. A., Wakely J. (2005): Color atlas of the brain and spinal cord, 2nd Ed. Mosby, ISBN 13:978-0323036672; ISBN 10:032-3036678.