Ovaj članak ili neki od njegovih odlomaka nije dovoljno potkrijepljen izvorima (literatura, veb-sajtovi ili drugi izvori). |
Ozon (O3) (od grč. ozein - mirisati) je nestabilna molekula koji se sastoji od 3 atoma kisika, a u vrlo kratkom vremenu se može raspasti na običnu molekulu kisika. On je vrlo jako oksidaciono sredstvo. Otkrio ga je 1839. godine Christian Friedrich Schönbein. Proces raspadanja ozona pod utjecajem dušikovih oksida prvi put je opisao Paul Josef Crutzen tek 1970. godine.
Ozon je na sobnoj temperaturi i pri normalnom pritisku u plinovitom stanju. Zbog svojih oksidacionih osobina, za ljude je otrovan. Prilikom udisanja djeluje na sluznicu nosa i oštećuje je. U većim koncentracijama ima karakterističan prodoran miris, sličan hloru, dok je u manjim bez mirisa. Granica mirisa je oko 40 µg/m3, ali na njega može vrlo brzo naviknuti te tako preći ta granica osjetljivosti.