Back مفارقة إي بي آر Arabic EPR paradoksu AZ Парадокс на Айнщайн – Подолски – Розен Bulgarian আইনস্টাইন–পোডলস্কি–রোজেন প্যারাডক্স Bengali/Bangla Paradoxa EPR Catalan EPR paradox Czech EPR-paradokset Danish Einstein-Podolsky-Rosen-Paradoxon German Παράδοξο EPR Greek Einstein–Podolsky–Rosen paradox English
EPR paradoks (skraćeno: EPR)[1] ili EPR argument, misaoni je pokus kvantne mehanike, nazvan po prvim slovima prezimena Alberta Einsteina, Borisa Podolskog i Nathana Rosena, koji su 1935. osmislili misaoni eksperiment kako bi osporili Kopenhagensku interpretaciju i time pokazali da je kvantna mehanika nepotpuna teorija. Trojac je tvrdio kako EPR dokazuje da valna funkcija ne nudi potpun opis ukupne fizičke stvarnosti, pa Kopenhagenska interpretacija nije adekvatna. Nepotpunost kvantne mehanike EPR paradoks pokazuje na način da nalazi slučaj u kojem je moguće, uz pretpostavku lokalnosti, imati istovremeno definirane veličine pozicije i količine gibanja za neku česticu - što je u suprotnosti s Heisenbergovim relacijama neodređenosti. Razrješenje paradoksa, na kojeg je trebalo čekati gotovo pola stoljeća i koje je otvorilo nove grane unutar fizike, ima važne implikacije za kvantnu mehaniku.
- ↑ Einstein, A; B Podolsky; N Rosen. 15. svibnja 1935. Can Quantum-Mechanical Description of Physical Reality be Considered Complete? (PDF). Physical Review. 47 (10): 777–780. Bibcode:1935PhRv...47..777E. doi:10.1103/PhysRev.47.777