Atomska orbitala

Atomska orbitala predstavlja deo prostora u atomu gde je najveća verovatnoća nalaženja elektrona.^[1] Pritom, elektron se zamišlja kao oblak negativnog naelektrisanja različite gustine i na osnovu toga se može konstatovati njegovo prisustvo. Veličina ovog prostora zavisi od samog elektrona ali se on najčešće zadržava u blizini atomskog jezgra.^[2]

Postoje s, p, d i f-orbitale. Svaki s- podnivo sadrži jednu s-orbitalu, svaki p-podnivo sadrži tri p- orbitale, d-podnivo sadrži pet d- orbitala, a svaki f-podnivo sadrži sedam f-orbitala. U svakoj orbitali staje po dva elektrona, tako da na osnovu atomskog broja lako možemo odrediti raspored elektrona po orbitalama. Na primer: Mg-magnezijum-redni broj mu je 12, što je jednako broju protona kao i elektrona (svaki atom je elektronegativan u osnovnom stanju). Dakle uređenost njegovih orbitala izgleda: ${\displaystyle 1s^{2}2s^{2}2p^{6}3s^{2}}$^[3][4]

1. ↑ Milton Orchin, Roger S. Macomber, Allan Pinhas, and R. Marshall Wilson (2005). Atomic Orbital Theory. 
2. ↑ Daintith, J. (2004). Oxford Dictionary of Chemistry. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860918-6. 
3. ↑ David Griffiths (1995). Introduction to Quantum Mechanics. Prentice Hall. str. 190-191. ISBN 978-0-13-124405-4. 
4. ↑ Ira Levine (2000). Quantum Chemistry (5 izd.). Prentice Hall. str. 144-145. ISBN 978-0-13-685512-5.