Centralna procesorska jedinica (skr. CPJ, CPU) je skup elektronskih kola unutar računara na kojima se izvršavaju instrukcije računarskog programa putem izvođenja osnovnih aritmetičkih, logičkih, kontrolnih i ulazno/izlaznih (I/O) operacija specifikovanih instrukcijama. Računarska industrija je koristila termin „centralna procesorska jedinica” još od ranih 1960-ih.[1] Tradicionalno, termin „CPU” se odnosi na procesor, specifičnije na njegovu procesorsku jedinicu i kontrolnu jedinicu (CU), pri čemu se pravi razlika između tih sržnih elemenata računara i spoljašnjih komponenti kao što su glavna memorija i I/O elektronska kola.[2]
Procesor (u računarstvu) je izvršna jedinica — prima i izvršava instrukcije pročitane iz odgovarajuće memorije. Kada se kaže samo „procesor“ najčešće se misli na centralni procesor (engl. central processing unit — CPU, centralna procesorska jedinica), ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su procesori signala, razni grafički procesori, itd. Sam po sebi procesor ne čini računar, ali je jedan od najvažnijih delova svakog računara.
Forma, dizajn, i implementacija centralnih procesorskih jedinica su se promenili tokom njihove istorije, ali njihov fundamentalni operativni mod je ostao skoro nepromenjen. Glavne CPU komponente su aritmetičko-logička jedinica (ALU) koja vrši aritmetičke i logičke operacije, procesorski registri koji snabdevaju operandima ALU i čuvaju rezultate ALU operacija, i kontrolna jedinica koja orkestrira preuzimanje (iz memorije) i izvršava instrukcije usmeravajući koordinisane operacije ALU, registara i drugih komponenti.
Većina modernih procesora su mikroprocesori, što znači da su sadržani na jediničnom integralnom kolu (IC) ili čipu. Jedan čip koji sadrži CPU može isto tako da sadrži memoriju, periferne interfejse, i druge komponente računara; takvi integrisani uređaji se različito nazivaju mikrokontrolerima ili sistemima na čipu (SoC). Neki računari primenjuju višejezgarni procesor, koji je jednostavan čip sastavljen od dva ili više procesora zvanih „jezgra”; u tom kontekstu, može se govoriti o takvim pojedinačnim čipovima kao „utičnicama”.[3] Redni procesori ili vektorski procesori imaju višestruke procesore koji paralelno deluju, pri čemu se ni jedan ne smatra centralnim. Postoji i koncept virtualnih procesora koju su vid primene dinamički agregiranih računarskih resursa.[4]