Dugi predudar

Dugi predudar (engl. appoggiatura, fr. appoggiature)^[1] je ukras koji se sreće u muzici baroka i rane klasike (XVIII vek), zaključno sa Mocartom. To je naglašeni ton, zapisan sitnim notnim znakom (uvek sa notnom crtom naviše!). Izvodi se u trajanju polovine vrednosti sledeće glavne note. Znači, sledećoj noti oduzima polovinu njenog trajanja^[2][3], što ilustruju sledeći notni primeri:

• =

  To ovako zvuči:

• =

  To ovako zvuči:

• =

  To ovako zvuči:

V. A. Mocart: klavirska sonata a-moll, III stav.

Dugi predudar

---

Problemi kod slušanja ove datoteke? Vidi media help.

Posle Mocarta, umesto dugog predudara piše se odgovarajuća notna vrednost.

1. ↑ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
2. ↑ R. Lazić - V. Peričić, Osnovi teorije muzike.
3. ↑ R. Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV.