Elektron

Elektron
Kompozicija:	Elementarna čestica
Čestična statistika:	Fermion
Grupa:	Lepton
Porodica:	Prva
Međudjelovanje:	gravitacijsko, elektromagnetsko, slabo
Simbol(i):	e⁻, β⁻
Antičestica:	Pozitron (antielektron)
Teoretiziran:	Richard Laming (1838.–1851.), G. Johnstone Stoney (1874.) i ostali
Otkriven:	J. J. Thomson (1897.)
Masa:	9.10938215(45)×10−31 kg 5.4857990943(23)×10−4 u [1,822.88850204(77)]−1 u 0.510998910(13) MeV/c2
Električni naboj:	−1 e −1.602176487(40)×10−19 C −4.803×10−10 esu
Magnetski moment:	−1.00115965218111 μB
Spin:	1⁄2

Elektron (označava se sa e−) je subatomska čestica negativnog elementarnog naelektrisanja.

Atom čine pozitivno naelektrisano jezgro sastavljeno od protona i neutrona, i negativno naelektrisani elektroni koji ga okružuju.^[1][2] Prve teorije atoma su pretpostavljale da se elektroni kao čestice kreću po tačno zadatim putanjama oko jezgra, ali danas je znano da je atom komplikovaniji sistem, i pozicija elektrona se ne može tačno odrediti. Negativno naelektrisanje je raspoređeno u elektronskom oblaku i može se izračunati samo verovatnoća da se elektron kao čestica u određenom trenutku nađe na određenom mestu.^[3]

Elektron ne poseduje poznate komponente; drugim rečima ne može se rastaviti, te se smatra da spada u elementarne čestice.^[4] Kod subatomskih čestica kao što su elektroni, vidljiva su njihova kvantnomehanička svojstva. Poput fotona, i elektroni poseduju dualnu prirodu i čestica i talasa, tako da mogu da se sudaraju sa drugim česticama, ali i da budu difrakovani poput svetlosti.

Elektroni igraju ključnu ulogu u mnogim fizičkim fenomenima, kao što su elektricitet, magnetizam, i toplotna provodnost. Privlačna Kulonova sila između elektrona i protona uzrokuje da se elektroni vezuju u atome. Razmena elektrona između dva ili više atoma je glavni uzrok nastanka hemijskih veza.^[5] Elektron koji se u odnosu na posmatrača nalazi u stanju kretanja, na osnovu Amperovog zakona, generiše magnetno polje. Kada elektron ubrzava, on može da apsorbuje ili zrači energiju u vidu fotona.

Elektroni imaju brojne primene, uključujući zavarivanje, katodne cevi, elektronske mikroskope, radiacionu terapiju, lasere, i akceleratore čestica.

1. ↑ Peter Atkins, Julio de Paula (2001). Physical Chemistry (7th edition izd.). W. H. Freeman. ISBN 0716735393. 
2. ↑ Donald A. McQuarrie, John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st edition izd.). University Science Books. ISBN 0935702997. 
3. ↑ „Electron Cloud” (en). science.jrank.org. Pristupljeno 2019-10-08. 
4. ↑ Eichten, E.J.; Peskin, M.E.; Peskin, M. (1983). „New Tests for Quark and Lepton Substructure”. Physical Review Letters 50 (11): 811-814. Bibcode 1983PhRvL..50..811E. DOI:10.1103/PhysRevLett.50.811. ISSN 0031-9007. 
5. ↑ Pauling, L.C. (1960). The Nature of the Chemical Bond and the Structure of Molecules and Crystals: an introduction to modern structural chemistry (3rd izd.). Cornell University Press. str. 4-10. ISBN 978-0-8014-0333-0.