Hemija

Hemija ili kemija (srednjovj. lat. chemia, chymia < grč. χημεία, χυμεία: miješanje metala), prirodna nauka koja se bavi proučavanjem građe, osobina i promena supstanci kao i zakona po kojima se te promene dešavaju.^[1][2] Klasično se izdvajaju četiri ključna polja u hemiji, mada postoji daleko veći broj usko specijalizovanih grana: opšta hemija, neorganska hemija, organska hemija i biohemija. Hemija je jedna od elementarnih nauka, pored matematike bliska je i: fizici, biologiji, farmaciji, medicini. U mnogim poslovima kao i u svakodnevnom životu zastupljena je hemija.

Hemija zauzima centralno mesto među prirodnim naukama. Između ostalog, bavi se i molekulima, njihovom strukturom, osobinama i transformacijama, i principima na kojima se osobine molekula zasnivaju. Zbog ove svoje sveobuhvatnosti, hemija ima dosta zajedničkih tema sa drugim prirodnim naukama, kao što su fizika, geologija i astronomija, s jedne strane, i biologija, fiziologija i medicina, s druge.^[3][4] Hemija je grana fizičkih nauka ali postoji određena razlika od fizike.^[5] Etimologija pojma hemija nije u potpunosti razjašnjena, pa je u tom pogledu tema određenih neslaganja. Historija hemije se može pratiti i preko određenih faza u njenom razvoju, poput alhemije, koja se praktikovala hiljadama godina u mnogim dijelovima svijeta.

1. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu definition
2. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu diction
3. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu theodore
4. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu carsten
5. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu doi1556