Jedarce

jedarce

Položaj jedarceta u jedru

Karakteristike organele

prisutna u:	jedrima eukariota
broj u ćeliji:	1-mnogo
oblik:	najčešće loptast
funkcija:	sinteza ribozomalnih RNK i proteina

Jedarce (lat. nucleolus, mn. nucleoli) se može smatrati nuklearnom organelom, odnosno suborganelom jedra. Glavna funkcija jedarceta je stvaranje i organizovanje komponenti ribozoma (rRNK i ribozomalnih proteina). Jedarce je često sfernog oblika, okruženo masom heterohromatina. Nije odvojeno membranom od nukleoplazme.

Jeadrce se nalazi u nukleoplazmi (unutrašnji sadržaj jedra) od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe, a postaje ponovo uočljivo na kraju mitoze (telofaza). Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja kromosoma, pa se taj deo naziva organizator jedarceta. Nukleolus počinje da se uočava u telofazi aktivnošću strogo određenih kromosoma (označeni su kao nukleolusni kromosomi) i to ne čitavih kromosoma već samo njihovih sekundarnih suženja.

Hemijski sastav nukleolusa je sledeći:

DNK,
RNK i
proteini (histoni i enzimi - nehistoni).

Ranije se smatralo da u jedarcetu nema DNK sve dok biohemijskim radovima nije dokazano njeno prisustvo i to 7-17% u odnosu na ukupnu masu nukleolusa. Proteina ima 70-80% od totalne suve težine, pri čemu histoni čine 32% od nukleolusnih proteina. Od enzima u ovoj organeli dokazano je prisustvo ATP-aze, RNK-polimeraze i dr.

Švedski naučnik Kasperson je oko 1940. g. je zapazio da jedarce učestvuje sintezi proteina, što je kasnije detaljnije objašnjeno time da se u njemu vrši sinteza ribozomskih RNK koje ulaze u izgradnju ribozoma (organele u kojima se sintetišu proteini). Pošto se u jedarcetu sintetišu delovi ribozoma, ono je stoga krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.