Mikrokontroleri su integralna kola koja se mogu programirati.[1]
Namjena mikrokontrolera je upravljanje uređajima i procesima, pa u sebi ima integrisan mikroprocesor, memoriju, digitalne i analogne ulaze i izlaze, digitalne satove („tajmere“), brojače, oscilatore, komunikacione sklopove („interfejse“) i druge dodatke. Mikrokontroler normalno radi u kontrolnoj petlji, dakle očitava ulaze i zatim podešava izlaze u skladu sa svojim programom. Petlja se stalno ponavlja dok traje kontrola procesa.
Mikrokontroleri su od 1970-ih godina imali brz razvoj. Sve više kola je integrisano, programiranje je olakšano uvođenjem „flash“ memorija (mogu se više puta brisati i pisati), smanjena je potrošnja struje, a ponuda različitih kontrolera je nevjerovatno široka.