Otpornik

Otpornik

Otpornici raznih vrednosti
Tip komponente	pasivna
Princip rada	električni otpor, Ohmov zakon
Izumitelj	Georg Simon Ohm (1827) Otis Boykin (1959)
Pinovi	dva, bez polariteta
Elektronski simbol
Dva uobičajena šematska simbola

Otpornik je pаsivna elektronska komponenta koja pruža otpor električnoj struji, stvarajući pad napona između priključaka.^[1] U otporniku uložena električna energija većim delom nepovratno prelazi u drugi vid energije, najčešće u toplotnu, ali može i u svetlosnu, mehaničku itd.

Otpornici su uobičajeni elementi električnih i elektronskih kola, mogu biti sastavljeni od različitih materijala i imati različite oblike.^[2] Mogu biti stalni ili promenljivi. Otpornost stalnog otpornika nikada se ne menja (tačnije, neznatno se menja s temperaturom, vremenom ili radnim naponom). U slučaju promenljivog otpornika, otpornost se može menjati. Zavisno od konstrukcije, otpornost se može menjati ručno, na primer, okretanjem potenciometra; u drugim slučajevima, uzrok promene otpornosti je spoljni uticaj - na primer, promena jačine svetlosti, temperature ili napona.^[3] Promenljivi otpornici se mogu koristiti za podešavanje uređaja (kao što je kontrola jačine zvuka ili prigušivanje lampe), ili kao senzori za toplotu, svetlost, vlažnost, silu i sl.

Vrednost otpora otpornika izražava se u omima, a simbol je veliko grčko slovo omega (Ω). Što je vrednost u omima veća, veći je otpor komponente. Prema Omovom zakonu, električni otpor jednak je padu napona na otporniku podeljenom sa jačinom struje koja protiče kroz njega.

1. ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 58), Beograd, 2007.
2. ↑ Jugoslav Karamarković, Fizika (str. 176), Univerzitet u Nišu, 2005.
3. ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 117), Beograd, 2007.