Plazma je jonizovan gas koji se zbog jedinstvenih osobina smatra posebnim agregatnim stanjem materije uz čvrsto, tečno i gasovito stanje. Jonizovan znači da se bar jedan elektron odvojio od matičnog atoma ili molekula prevodeći ga u pozitivan jon. Slobodna naelektrisanja čine plazmu električno provodljivom zbog čega ona snažno oseća uticaj elektromagnetnog polja. Ovo četvrto agregatno stanje prvo je identifikovao Kruks (Sir William Crookes) 1879. godine u cevi za pražnjenje (Kruksovoj cevi).[1]. Prirodu katodnih zraka u Kruksovoj cevi detaljnije je proučio Dž. Dž. Tompson 1897. godine.[2]. Ime „plazma“ uveo je Langmir 1928. godine.[3], navodno što ga je podsetila na krvnu plazmu.[4]. Langmir je napisao:
„Osim u blizini elektroda, gde postoje slojevi sa vrlo malo elektrona jonizovani gas sadrži jone i elektrone u otprilike istom broju tako da je ukupno rezultujuće prostorno naeletrisanje vrlo malo. Koristićemo naziv plazma da opišemo to područje sa ujednačenim brojem jona i elektrona."[3]
Plazma obično ima oblik neutralnog oblaka ili naelektrisanog jonskog mlaza ali može isto da sadrži zrnca prašine i nanočestica kada se naziva 'prašnjava plazma'.[5] Nastaje zagrevanjem i jonizacijom gasa kada dolazi od odvajanja elektrona od atoma a nastala naelektrisanja se slobodno kreću.
↑Obznanjeno u njegovom večernjem redavanju u Kraljevskoj isntituciji u petak, 30. aprila 1897., i objavljeno u Filozofskom magazinu Philosophical Magazine, 44, 293 [3], Pristupljeno 23. 4. 2013.