Rastvorljivost je osobina supstance koja se može rastvoriti u određenom rastvaraču pod određenim uslovima. Interakcija između molekula rastvarača i supstance koja se rastvara naziva se solvatacija (ako je rastvarač voda - hidratacija).[1][2]
Rastvorljivost supstance se objašnjava pomoću polarnosti. Kod rastvaranja važi empirijsko pravilo: Slično se rastvara u sličnom. Polarne supstance (npr. HCl) i jonska jedinjenja se dobro rastvaraju u polarnim rastvaračima (npr. voda), a nepolarne u nepolarnim. Primer može biti rastvaranje joda (nepolarna supstanca) u hloroformu (CHCl3, nepolarni organski rastvarač). Obično se za primer rastvaranja nepolarnih supstanci uzima rastvorljivost organskih jedinjenja u organskim rastvaračima. Kod rastvorljivosti važnu ulogu ima i vodonična veza.
Rastvor koji se nalazi u ravnoteži i ne može rastvoriti više supstance naziva se zasićeni rastvor. Za teško rastvorljive supstance rastvorljivost se može procijeniti na osnovu vrijednosti proizvoda rastvorljivosti.
Mnogi elementi su rastvorljivi (u različitim količinama) ali ima i onih koji uopšte nemaju ovu osobinu. Takvi su, na primer, plemeniti metali (platina, zlato, srebro, ...)