Transkripcija (genetika)

Za ostale upotrebe, v. Transkripcija (razvrstavanje).

Transkripcija je sinteza RNK molekula kao kopije dela jednog lanca DNK (gena) koju katalizuje enzim RNK polimeraza, drugim rečima transkripcija je ništa više do pretvaranja genetske informacije iz oblika DNK u RNK. Vrši se u jedru eukariota, odnosno nukleoidu prokariota u 5'→ 3' pravcu. Da bi se izvršila transkripcija (prepisivanje) lanci DNK moraju da se iz spiralno uvijenih prebace u linearni oblik (u ovom koraku DNK molekul izgleda kao merdevine), i zatim se lanci razdvoje, gde jedan od njih služi kao kalup prema kome se ređaju komplementarni nukleotidi RNK: naspram adenina DNK postavlja se uracil RNK, a naspram guanina DNK – citozin RNK:

• A → U
• G → C

Transkripcija ima mehanizme koji tokom same tranckripcije kao i nakon procesa idu duž novonastalog lanca i popravljaju greške, ali su mehanizmi manje efektivni od mehanizama nađenih pri replikaciji DNK molekula, tako da proces transkripcije ime viši stepen varijacija i grešaka.

Transkripcija DNK je ključni korak u prenošenju informacije od DNK do proteina. Sinteza i-RNK počinje kada je ćeliji potreban određeni protein.

Za aktivnost RNK-polimeraze, slično kao i za DNK-polimerazu, potrebno je prisustvo DNK lanca-matrice. Međutim, za razliku od DNK-polimeraze, za RNK polimeraze nisu potrebni prajmeri. Novosintetisani lanac RNK je uvek i po smeru i po redosledu nukleotida identičan onom lancu koji nije prepisivan (samo što umesto timina sadrži uracil):

• DNK molekul: 3' AAATTCCCG 5'
• RNK molekul: 5' UUUAAGGGC 3'