Domen (biologija)

---

Biološka klasifikacija osam glavnih taksonomskih rangova.

U biologiji, domen (lat. regio, engl. domain) je najviši taksonomski rang u hijerarhijskoj klasifikaciji organizama. Samim tim, nalazi se iznad carstva. Prema savremenom Vouzovom sistemu klasifikacije, koji se zove sistem tri domena, postoji domen bakterija, domen arheja i domen eukariota.^[1]

Ranije klasifikacije su obuhvatale:

• Sistem dveju carstva, gde su najviši taksonomski rangovi prokarioti (ili monera) i eukarioti.
• Sistem šest carstva, gde su najviši taksonomski rangovi protisti, arhebakterije, eubakterije, gljive, biljke i životinje.

Na osnovu genetske analize i pažljivog razmatranja argumenata, većina naučnika su se složili da sadašnji sistem od 3 domena do sada najbolje klasifikuje živih bića.

Taj sistem klasifikacije je uveo Karl Vouz 1990. godine, američki mikrobiolog i biofizičar sa Univerziteta u Ilinoisu. Podela je napravljena na osnovu razlike u strukturi RNK,^[2] konkretno u genu 16S rRNA. Prva dva domena obuhvataju prokariotske mikroorganizme, ili jednoćelijske organizme čije ćelije nemaju jedro. Sva živa bića koja imaju jedro i membranu u ćeliji, spadaju u domen eukariota. On je prvi prepoznao fundamentalne razlike između arheja i bakterija, stavljajući ih u dva različita domena. Prema njegovim rečima, sistem dveju carstva potpuno ignoriše te razlike, dok sistem šest carstva prenaglašava osobenost gljiva, biljaka i životinja, koji su svi eukarioti.^[3]

Trenutno nije poznato koji domen je najstariji, odnosno, kom domenu pripadaju vrste koje su prve nastale na svetu, iako nedavni dokazi ukazuju da su to arheje. Što se tiče biomase, bakterije su najbrojnije, a verovatno iza njih arheje, a tek nakon toga eukarioti. Pretpostavlja se da ako bi neki od ta tri domena izumro, ni ostala dva ne bi mogla opstati, jer su većina blisko zavisna jedni od drugih.

Domen je, prema Vozu, najviša kategorija klasifikovanja živih bića. Virusi, viroidi i prioni koji se generalno ne smatraju živim bićima, podležu zasebnoj klasifikaciji.^[4][5][6]

1. ^ How is Life Classified? Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2014) (Kako su živa bića klasifikovana?), www.biology.iupui.edu. Pristupljeno 17. jun 2014.
2. ^ Voze, Karl R.; Kandler, Oto; Vilis, Mark (1990). „Proposal for the domains Archaea, Bacteria, and Eucarya.”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 87 (12): 4576—9. PMC 54159 . PMID 2112744. doi:10.1073/pnas.87.12.4576 . 
3. ^ In Biology, what is a Domain? Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2014) (U biologiji, šta je to domen?), wisegeek.org. Pristupljeno 17. jun 2014.
4. ^ Fauquet CM, Fargette D (2005). „International Committee on Taxonomy of Viruses and the 3,142 unassigned species”. Virology Journal. 2: 64. PMC 1208960 . PMID 16105179. doi:10.1186/1743-422X-2-64 . 
5. ^ „ICTV Virus Taxonomy”. 2009. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2010. 
6. ^ Leppard, Keith; Dimmock, Nigel; Easton, Andrew (2007). Introduction to Modern Virology. Blackwell Publishing Limited. ISBN 978-1-4051-3645-7.