Haptophyta

Haptophyta Временски распон: Карбон — данас
коколитофорида Gephyrocapsa oceanica
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Chromalveolata
Тип:	Haptophyta Hibberd 1976
класе[1][2]
Pavlovophyceae (Cavalier-Smith 1986) Green and Medlin 2000 Prymnesiophyceae Hibberd 1976 harvnb грешка: no target: CITEREFHibberd1976 (help)
Синоними
Prymnesiophyta

Хаптофите (Haptophyta) су група аутотрофних, осмотрофних или фаготрофних протиста (алги), која већином насељава морске екосистеме. Хаптофите су углавном једноћелијске, али се јављају и трихални и колонијални облици. Иако ситни, ови организми имају веома велику и важну улогу у геохемијским циклусима угљеника и сумпора^[3]. Наиме, већина ствара у својим ћелијским омотачима коколите, плочице од калцијум карбоната које се након угинућа алги таложе на морском дну стварајући кречњак. Неке од врста су значајне и због токсичности за водене организме (у првом реду рибе)^[3].

Ћелије хаптофита у већини случајева поседују два бича, постављена апикално или субапикално у папили или бразди на ћелијском омотачу. Између бичева налази се, код већине врста, хаптонема, кончаста творевина са више функција (између осталог, хватање плена^[3]). Унутар ћелије налази се 1—4 хлоропласта са пиреноидима, чије су спољашње мембране у континууму са спољашњим мембранама једарног овоја^[1]. Једро се обично налази у задњем делу ћелије^[1]. Резервна материја је углавном хризоламинарин. Од пигмената, срећу се хлорофили a, c₁ и c₂ (код представника класе Prymnesiophyceae среће се и хлорофил c₃), β-каротен, дијадиноксантин, дијатоксантин.

1. ^ ^{а б в} Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. (doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x )
2. ^ Anderson. R.A. 2004. Biology and Systematics of Heterokont and Haptophyte Algae. American Journal of Botany 91(10): 1508-1522.
3. ^ ^{а б в} Graham L.E., Wilcox L.W. 2000. Algae. Prentice Hall. ISBN 978-0-13-660333-7