Monosaharid

Monosaharid (od grčkog monos: jedan, sacchar: šećer) ugljeni hidrat je (šećer) sa najprostijom strukturom.^[1][2] On se ne može hidrolizom razložiti na prostija jedinjenja šećernog karaktera.^[3][4] Prema broju ugljenikovih atoma razlikuju se: trioze koje su najprostiji monosaharidi sa tri C atoma,^[5][6] tetroza,^[7] pentoza,^[8] heksoze itd. Poznat je veliki broj monosaharida. Oni su veoma retko javljaju u prirodi u slobodnom obliku (samo oko dvadeset tipova monosaharida). Njihova jedinjenja su, međutim, veoma rasprostranjena. Opšta formula je C
nH
2nO
n. Oni su obično bezbojni, rastvorni u vodi, i kristalne materije. Neki monosaharidi imaju sladak ukus.

Primeri monosaharida su glukoza (dekstroza), fruktoza (levuloza), i galaktoza. Monosaharidi su gradivni blokovi disaharida (kao što je saharoza i laktoza) i polisaharida (kao što su celuloza i skrob). Svaki atom ugljenika koji ima hidroksilnu grupu (što su skoro svi ugljenici izuzev primarnog i krajnjeg ugljenika) je hiralan, te je prisutan znatan broj izomernih formi, sve od kojih imaju istu hemijsku formulu. Na primer, galaktoza i glukoza su obe aldoheksoze, ali imaju različite fizičke strukture i hemijska svojstava.

1. ^ „Carbohydrates”. Chemistry for Biologists. Royal Society of Chemistry. Приступљено 10. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. ^ Collins, Peter M.; Ferrier, Robert J. (1995). Monosaccharides : their chemistry and their roles in natural products (на језику: енглески). Robert J. Ferrier. Chichester: Wiley & Sons. стр. 4. ISBN 0-471-95343-1. OCLC 30894482. 
3. ^ „Definition of Saccharification”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 1. 2021. г. Приступљено 8. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. ^ Steane, Richard. „Condensation and Hydrolysis”. www.biotopics.co.uk. Архивирано из оригинала 2020-11-27. г. Приступљено 2020-11-13. 
5. ^ „Trioses - Three Carbon Sugars”. Oxford University Press. Приступљено 2011-07-10. 
6. ^ „Glycolysis in Detail”. Ohio State University at Mansfield. Приступљено 2011-07-10. 
7. ^ Batt RD, Dickens F, Williamson DH (новембар 1960). „Tetrose metabolism. 2. The utilization of tetroses and tetritols by rat tissues”. The Biochemical Journal. 77 (2): 281—94. PMC 1204983 . PMID 13687765. doi:10.1042/bj0770281. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. ^ "D-Ribose". PubChem compound webpage, accessed on 2010-02-06.