Back Veelvuldige sklerose AF Esclerosi multiple AN تصلب متعدد Arabic Esclerosis múltiple AST Dağınıq skleroz AZ مولتیپل ایسکلروزیس AZB Множествена склероза Bulgarian মাল্টিপল স্ক্লেরোসিস Bengali/Bangla Multipla skleroza BS Esclerosi múltiple Catalan
| Multipla skleroza (lat. Sclerosis multiplex) | |
|---|---|
 | |
| MS demijelinizacija. CD68 obojeno tkivo pokazuje nekoliko makrofaga u području lezije. Originalna skala 1:100 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | neurologija, neuropsihologija |
| Patient UK | Multipla skleroza |
Multipla skleroza (MS), (lat. Sclerosis multiplex) je neurodegenerativno oboljenje i autoimuna bolest[1] koja prvenstveno „napada“ belu masu centralnog nervnog sistema. Kompleksna patogeneza multiple skleroze obuhvata inflamaciju i potencijalne fokalne lezije koje su u vezi sa heterogenim, često destruktivnim patološkim promenama diseminovanim u beloj masi centralnog nervnog sistema.[2]
Multipla skleroza zahvata aksone, dugačke produžetke nervne ćelije, na kojima pojedini delovi mijelinskog omotača zapaljenjski reaguju i propadaju. Stoga se multipla skleroza smatra zapaljenjskom, demijelinizirajućom bolešću izazvanom imunološkim promenama nepoznate etiologije.[3] Kad je određeni deo mijelinskog omotača zapaljen i oštećen, prenošenje impulsa kroz akson je poremećeno, usporeno ili isprekidano, zbog čega poruke iz mozga dolaze na „cilj“ sa zakašnjenjem, „greškama“ ili ih uopšte nema (izostaju). Bolest je vrlo promenljivog toka, ispoljava se neurološkim simptomima i znacima i karakterišu je česta pogoršanja različitog stepena, koja se smenjuju sa naglim poboljšanjem kliničke slike (remisija bolesti).[3] Nastanak multiple skleroze prate mnogi poremećaji različitog stepena, od blage ukočenosti i otežanog hodanja, do potpune oduzetosti, slepila, itd.
U svetu od multiple skleroze boluje oko milion ljudi i to uglavnom u razvijenim zemljama sveta.[4] Bolest je nešto češća kod žena nego kod muškaraca (3:2).[4] Po svojoj frekvenciji, hronicitetu i tendenciji javljanja kod mlađe populacije MS je jedan od vodećih uzroka invaliditeta.[4]
- ^ Tešija Kuna A. (2004). E. Topić; D. Primorac; S.Janković., ур. Medicinsko biokemijska dijagnostika u kliničkoj praksi: Autoimunosne bolesti. Zagreb: Medicinska Naklada. стр. 288—303.
- ^ McDonald WI, Rachelle Fishman-Matthew. „Lecture:the pathological and clinical dynamics of multiple sclerosis”. Moore J Neuropathol Exp Neurol. 53: 338—43. 1994..
- ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именомpmid18970977. - ^ а б в Rosati, G (2001). „The prevalence of multiple sclerosis in the world: an update”. Neurol. Sci. 22 (2): 117—39. PMID 11603614. doi:10.1007/s100720170011.