Natrijum nitrit

Natrijum nitrit
The sodium cation	The nitrite anion (space-filling model)
Identifikacija
CAS broj	7632-00-0 ;
ECHA InfoCard	100.028.687
EC broj	231-555-9
E-brojevi	E250 (konzervansi)
PubChem C ID	23668193;
RTECS	RA1225000
UN broj	1500
Svojstva
Hemijska formula	NaNO2
Molarna masa	68,9953 g/mol
Agregatno stanje	beli prah
Gustina	2,168 g/cm3
Tačka topljenja	271 °C razlaže se
Rastvorljivost u vodi	82 g/100 ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Trigonalan
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	External MSDS
EU klasifikacija (DSD)	Oksidant (O); Toksičan (T); Opasan po okruženje (N)
R-oznake	R8, R25, R50
S-oznake	(S1/2), S45, S61
NFPA 704	0 3 1 OX
Tačka spontanog; paljenja	489 °C (912 °F; 762 K)
	Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)	85 mg/kg
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Litijum nitrit; Natrijum nitrat
Drugi katjoni	Kalijum nitrit; Ammnijum nitrit
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Natrijum nitrit je so čija je hemijska formula NaNO₂.^[3] Koristi se kao konzervans za mesne prerađevine. U čistom stanju je beli do bledo žuti prah. Rastvorljiv je u vodi i higroskopan. Na vazduhu se polako oksidira do natrijum nitrata. Natrijum nitrit je jako redukciono sredstvo.^[4]

Ova so se koristi u proizvodnji diazo boja, nitrozo jedinjenja, i drugih organskih jedinjenja; u bojenju i štampanju tekstila; u fotografiji; kao i laboratorijski reagens i inhibitor korozije; u metalnim premazima za fosfatiziranje; i u proizvodnji gumenih hemikalija. Ova so se može koristiti kao elektrolit u proizvodnim procesima elektrohemiskog brušenja, tipično u obliku 10% rastvora u vodi. Natrijum nitrit se takođe koristi u ljudskoj i veterinarskoj medicini kao vasodilator, bronhodilator, i protivotrov kod trovanja cijanidom.

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[4] Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[1]

[2]

[3]

[4]