Sapun je anjonski tenzid, koji se upotrebljava za pranje i čišćenje, dajući površinski aktivan anjon u vodenom rastvoru.[1] Sapuni su alkalne soli viših masnih kiselina. Industrijski se proizvode procesom saponifikacije, pri čemu se kao sirovine koriste prirodna ulja i masti, koje se obrađuju jakim rastvorom baze (najčešće natrijum-hidroksidom). Pri tome nastaje smješa alkalnih soli masnih kiselina i glicerola.[2] Dakle, u hemijskom smislu, sapun je so masne kiseline.[3] Sapuni se uglavnom koriste kao površinski aktivna sredstva, za pranje, kupanje i čišćenje, ali se upotrebljavaju i u industriji prediva i važan su sastojak lubrikanasa (sredstava za podmazivanje). Sapuni za čišćenje kože dobijaju se tretmanom biljnih ili životinjskih ulja ili masti izrazito alkalnim rastvorom. Masti i ulja sastoje se od triglicerida; tri molekula masnih kiselina vezana su za jedan molekul glicerola.[4] Alkalni rastvor, koji se često naziva “soda” (iako se izraz “sapun od sode” uglavnom odnosi na sapune proizvedene sa natrijum hidroksidom), dovodi do hemijske reakcije poznate pod imenom saponifikacija. U ovoj reakciji, masti - trigliceridi - se prvo hidrolizuju do slobodnih masnih kiselina, koje se potom sjedinjuju sa bazom dajući sirovi sapun, koji je amalgam različitih sapunskih soli, viška masti ili alkalnog rastvora, vode i oslobođenog glicerola (glicerina). Glicerol je veoma koristan sporedni proizvod, koji može da se ostavi u sastavu sapuna kao sredstvo za omekšavanje kože, ili da se izoluje za druge primene.[4] Sapuni su ključni sastojak većine sredstava za podmazivanje, koja su obično emulzije kalcijumovih sapuna ili litijumovih sapuna i mineralnog ulja. Upotreba ovakvih masti na bazi kalcijumovih ili litijumovih sapuna široko je rasprostranjena. Sapuni mnogih drugih metala takođe su od koristi, uključujući aluminijumove i natrijumove sapune i njihove smeše. Takvi sapuni se takođe koriste kao sredstva za zgušnjavanje, kojima se povećava viskoznost ulja. U drevnim vremenima, masti za podmazivanje su se proizvodile dodavanjem negašenog kreča u maslinovo ulje.[5]
- ^ IUPAC. „IUPAC Gold Book - soap”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
- ^ NIIR board. Handbook on Soaps, Detergents & Acid Slurry (2nd изд.). Asia Pacific Business Press Inc. ISBN 978-81-7833-093-8.
- ^ IUPAC. "IUPAC Gold Book – soap" Compendium of Chemical Terminology, 2nd ed. (the "Gold Book"). Compiled by A. D. McNaught and A. Wilkinson. Blackwell Scientific Publications, Oxford (1997). XML on-line corrected version: created by M. Nic, J. Jirat, B. Kosata; updates compiled by A. Jenkins. ISBN 978-0-9678550-9-7.. Gold, Victor, ур. (2019). „The IUPAC Compendium of Chemical Terminology”. doi:10.1351/goldbook.. Приступљено 2010-08-09
- ^ а б Cavitch, Susan Miller (1994). The Natural Soap Book. Storey Publishing. ISBN 978-0-88266-888-8..
- ^ Bartels, Thorsten; Bock, Wolfgang; Braun, Jürgen; Busch, Christian; Buss, Wolfgang; Dresel, Wilfried; Freiler, Carmen; Harperscheid, Manfred; Heckler, Rolf-Peter; Hörner, Dietrich; Kubicki, Franz; Lingg, Georg; Losch, Achim; Luther, Rolf; Mang, Theo; Noll, Siegfried; Omeis, Jürgen (2003). „Lubricants and Lubrication”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 3-527-30673-0. doi:10.1002/14356007.a15_423.