Back Ocupación AN استيطان عشوائي Arabic Okupación AST Скуат Bulgarian Moviment ocupa Catalan Eskwater CEB Squatting Czech Sgwatio CY Bz-bevægelsen Danish Hausbesetzung German
Skvotiranje je zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika. Najčešće se zaposedaju dugo vremena prazni i zapušteni prostori, koji su u javnom vlasništvu ili čija je vlasnička situacija nejasna. U srpskom zakonodavstvu skvotiranje radi stanovanja je odavno poznato pod nazivom bespravno useljenje. Postoji urbano skvotiranje, tj. useljenje praznih prostora, i ruralno skvotiranje, odnosno naseljavanje zemlje.
Skvotiranje može biti sredstvo preživljavanja kao i politički čin. Neki skvoteri smatraju da zauzimanjem praznih stanova upražnjavaju svoje pravo na preživljavanje. Sa druge strane, odbijajući da plate kiriju, skvoteri se odupiru sticanju profita na smeštaju. Skvoteri smatraju da je duboko pogrešna ideja da pristojan smeštaj može imati samo onaj ko plati i veruju da je to osnovno ljudsko pravo, koje nije na prodaju. Ideja skvotiranja podrazumeva reviziju koncepta privatne svojine, koja ne znači njeno ukidanje, ali podrazumeva ukidanje njene svemoći i uvodi obaveze vlasnika svojine u odnosu na zajednicu. Skvotiranje pruža priliku za uspostavljanje raznih inicijativa, bez prevelikih resursa i nepotrebne birokratije.[1]
Skvotovi se najčešće koriste za stanovanje ili kao javni prostori tj. društveni centri, a neretko se njihovi sadržaji preklapaju – oni su i mesta za život i prostori za ispoljavanje društvenosti. Nekada bezimene zgrade, skvotiranjem postaju kultna mesta za omladinu u kojima zaživljavaju razne inicijative kao što su besplatno prenoćište, besplatna radnja, besplatna vegetarijanska hrana, alternativna biblioteka, računarski centar sa slobodnim softverom, infošop, sitoštampa, štamparija, izdavanje fanzina i časopisa, slobodni radio, politički kolektivi, prostor za sastanke i okupljanja, prostor za svirke, nekomercijalni kafići, zadruge, umetničke galerije, pozorište, bioskop, pravno savetovalište za emigrante, ženski centri, radionice za bicikle, razne radionice, grupe podrške i terapijske grupe, vrtići, alternativne škole, itd. Skvotirana zemljišta se pretvaraju u obradive površine na kojima se uzgaja organsko voće i povrće. Ipak svaki skvot, pre ili kasnije, prestaje da postoji (iseljenjem ili legalizacijom), pa je privremenost bitno obeležje skvotova. Mnogi skvoteri se protive legalizaciji jer se u tom slučaju skvot mora prilagoditi datim okvirima, stvara se dodatni trošak pa se neki stanari moraju iseliti ili raditi za kiriju, a aktivnosti skvotera moraju biti konformirane.
Skvoter je širok pojam koji obuhvata seljake bezemljaše iz Južne Amerike koji zauzimaju neobrađenu zemlju da bi preživeli, zapadnoevropske skvotere aktiviste koji se bore za autonomne zone u urbanim sredinama, beskućnike iz celog sveta koji traže krov nad glavom, itd. Reč skvoter je izvorno nastala u Severnoj Americi u 19. veku, za pionire koji su naseljavali udaljene zemlje, bez dozvole i plaćanja poreza. Skvoteri se obično dele u dve osnovne grupe: skvoteri iz nužde, egzistencijalno ugroženi, koji nemaju krov nad glavnom (beskućnici, podstanari, izbeglice…) i skvoteri iz ubeđenja, (aktivisti, umetnici, kulturni radnici itd…) kojima je potreban prostor za ostvarivanje ideja. Skvoteri smatraju da otvaranjem zgrada koje leže napuštene, pružaju javno dobro. Oni ne zauzimaju prostor u kojem neko živi ili koji neko koristi, već preuređuju i oživljavaju prostore koje su drugi napustili. U poslednje vreme se skvotiranje sve manje shvata kao uzurpacija a sve više kao reciklaža prostora, tj. pretvaranje zapuštenog i nekorišćenog u živi prostor.