Zatajenje srca

Zatajenje srca
Glavni znaci i simptomi zatajenja srca.
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	кардиологија
Patient UK	[https://patient.info/doctor/heart-failure-diagnosis-and-investigation heart-failure-diagnosis-and-investigation Zatajenje srca]
[uredi na Vikipodacima]

Srčana insuficijencija ili zatajenje srca je bolest srca koja se javlja kada srce više ne može da pumpa dovoljnu količinu krvi za snabdevanje celog organizma.^[1][2][3] Do zatajenja srca dovode gotovo sve bolesti srca, a najčešći uzroci su visoki krvni pritisak (arterijska hipertenzija) i koronarne bolesti srca (sužavanje koronarnih arterija zbog čega srčani mišić nije dovoljno prokrvljen). Među ostalim uzrocima su bolesti srčanih komora, alkoholizam i virusne upale srčanog mišića (miokarditis).^[4] Kad uzrok zatajenja nije jasan ili je svojstven pojedinom bolesniku, obično se govori o idiopatskoj kardiomiopatiji, bilo dilatacijskoj (prošireno srce), hipertrofičnoj (povećana debljina srca) ili restriktivnoj (neelastičnost srca).

Savremena shvatanja srčane insuficijencije, mehanizma sistolne i dijastolne disfunkcije omogućili su uvođenje biventrikularne elektrostimulacije u cilju resinhronizacione terapije, kao i druge mehaničke potpore leve komore (intraaortna balon pumpa, ekstrakorporalna membranska oksigenacija (ECMO), „left ventricular assisted device, kardioverter defibrilator pa sve do transplantacije srca (kao definitivne terapije).^[5] Medikamentozna terapija po preporukama Evropskog udruženja kardiologa za dijagnozu i lečenje akutne i hronične srčane insuficijencije iz 2012. godine podrazumeva primenu ACE inhibitora, antagonista receptora angiotenzina, beta blokatora, spironolaktona i drugih diuretika.^[6]

1. ^ „heart failure at Dorland's Medical Dictionary”. 
2. ^ mayoclinic.com > Heart failure Dec. 23, 2009
3. ^ medterms.com > Definition of Heart failure Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2011) Last Editorial Review: 6/18/2002
4. ^ McMurray JJ, Pfeffer MA (2005). „Heart failure”. Lancet. 365 (9474): 1877—89. PMID 15924986. S2CID 38678826. doi:10.1016/S0140-6736(05)66621-4. 
5. ^ Patel SS, Anees SS, Ferrick KJ. Prevalence of a brugada pattern electrocardiogram in an Urban population in the United States. PACE - Pacing Clin Electrophysiol.2009;32(6):704-708
6. ^ Antzelevitch C, Brugada P, Borggrefe M, Brugada J, Brugada R, Corrado D et al. Brugada Syndrome: Report of the second consensus conference. Circulation. 2005;111(5):659-670