Peletiranje

Ovaj članak ili neki od njegovih odlomaka nije dovoljno potkrijepljen izvorima (literatura, veb-sajtovi ili drugi izvori). Ako se pravilno ne potkrijepe pouzdanim izvorima, sporne rečenice i navodi mogli bi biti izbrisani. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.

Peletiranje podrazumjeva tehnološki proces kojim se neki drugi ulazni materijal (ruda, ugalj, koks, drvo, krmno bilje ili drugi u rasutom stanju) tretira tako da se od njega formira granulat (peleti) u prečniku 2-5cm. Paleti se uglavnom prepoznaju po cilindričnom obliku, a kao takvi su veoma zgodni za manipulaciju i automatizaciju u potrošnji.

Peletiranje materijala se sprovodi u cilju:

• smanjenja vlažnosti
• povećanja kvaliteta (kaloričnost, sadržaj minerala i sl.) u manjoj zapremini/masi
• lakše manipulacije
• manjih gubitaka u transportu

Najveću primjenu peletiranje ima u:

• preradi mineralnih sirovina i teškoj industriji
• preradi otpada u prehrambenoj industriji
• industriji stočne hrane
• preradi otpada u drvoj industriji

Paletiranje se nameće kao veoma važna i ekološki pogodna tehnologija u obradi drveta i pripremi biomase za loženje-ogrijev, imajući u vidu da biljni omotač naše planete predstvlja obnovljiv izvor potencijalne energije.

Od 2007. godine, peletiranje otpada u industriji prerade drveta naglo raste, a sa tim i potražnja za pećima na pelete.

Danas su peći (za centralno/parno grijanje) na pelete toliko automatizovane da se mogu porediti sa pećima na tečna goriva, a stepen iskorištenja energenta se kreće oko 90-95%. Stepen iskorištenja energenta ovdje znači, da će od 100 kg mase peleta ostati manje od 0,5 kg mase pepela i čađi.