Cikloheksimid

Cikloheksimid
IUPAC ime	4-[(2R)-2-[(1S,3S,5S)-3,5-Dimetil-2-oksocikloheksil]-2-hidroksietil]piperidin-2,6-dion
Drugi nazivi	naramicin a, hizarocin aktidion, aktisprej kaken, U-4527
Identifikacija
CAS registarski broj	66-81-9 Y
PubChem[1][2]	6197
ChemSpider[3]	5962 Y
UNII	98600C0908 Y
KEGG[4]	C06685
ChEBI	27641
ChEMBL[5]	CHEMBL123292 Y
RTECS registarski broj toksičnosti	MA4375000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES O=C2NC(=O)CC(C[C@@H](O)[C@H]1C(=O)[C@@H](C)C[C@H](C)C1)C2
InChI InChI=1S/C15H23NO4/c1-8-3-9(2)15(20)11(4-8)12(17)5-10-6-13(18)16-14(19)7-10/h8-12,17H,3-7H2,1-2H3,(H,16,18,19)/t8-,9-,11-,12+/m0/s1 Y Kod: YPHMISFOHDHNIV-FSZOTQKASA-N Y InChI=1/C15H23NO4/c1-8-3-9(2)15(20)11(4-8)12(17)5-10-6-13(18)16-14(19)7-10/h8-12,17H,3-7H2,1-2H3,(H,16,18,19)/t8-,9-,11-,12+/m0/s1 Kod: YPHMISFOHDHNIV-FSZOTQKABD
Svojstva
Molekulska formula	C15H23NO4
Molarna masa	281,35 g/mol
Agregatno stanje	bezbojni kristali
Tačka topljenja	119,5–121 °C
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	Oxford MSDS
EU-klasifikacija	Toksičan (T)
R-oznake	R26 R27 R28
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Cikloheksimid je inhibitor biosinteze proteina u eukariotskim organizmima, koji proizvodi bakterija Streptomyces griseus. Cikloheksimid ispoljava svoje dejstvo putem ometanja translokacionog koraka proteinske sinteze (kretanje dva tRNK molekula i iRNK u odnosu na ribozom), čime se blokira translaciona elongacija.^[6] Cikloheksimid je u širokoj upotrebi u biomedicinskim istraživanjima kao inhibitor proteinske sinteze eukariotskih ćelija u in vitro studijama.^[7] On nije skup i brzo deluje. Njegovo dejstvo se može brzo poništiti njegovim odstranjivanjem iz medijuma za uzgoj kulture.

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
6. ↑ Davis, Hasker P.; Squire, Larry R. (Nov 1984). „Protein synthesis and memory: A review”. Psychological Bulletin 96: 518-559. DOI:10.1037/0033-2909.96.3.518. 
7. ↑ Guang-Peng Li, Kenneth L. White, and Thomas D. Bunch. (March 2004). „Review of Enucleation Methods and Procedures Used in Animal Cloning: State of the Art”. Cloning and Stem Cells. 6: 5-13. DOI:10.1089/15362300460743781.