Askorbinska kiselina

L-Askorbinska kiselina

Nazivi
IUPAC naziv (5R)-[(1S)-1,2-dihidroksietil]-3,4-dihidroksifuran-2(5H)-on
Drugi nazivi Vitamin C
Identifikacija Error in template * unknown parameter name (Template:Chembox Identifiers-lat): "ATCCode_suffix; FEMA; ATCCode_prefix" (В. списак параметара). Ова грешка је безопасна. Порука се приказује само кад се користи дугме Прикажи претпреглед; неће бити приказана након што се притисне Објави измену.
CAS broj	50-81-7 Y
3D model (Jmol)	interaktivna slika interaktivna slika
ChEBI	CHEBI:29073 Y
ChemSpider	10189562 Y
EC broj	200-066-2
E-brojevi	E300 (antioksidansi, ...)
KEGG[1]	D00018 Y
PubChem[2][3] C ID	5785
UNII	PQ6CK8PD0R Y
SMILES OC=1C(OC(=O)C=1O)[C@@H](O)CO C([C@@H]([C@@H]1C(=C(C(=O)O1)O)O)O)O
Svojstva Error in template * unknown parameter name (Template:Chembox Properties-lat): "MeltingPtCH; MeltingPtCL; Melting_notes" (В. списак параметара). Ова грешка је безопасна. Порука се приказује само кад се користи дугме Прикажи претпреглед; неће бити приказана након што се притисне Објави измену.
Hemijska formula	C6H8O6
Molarna masa	176,12 g·mol−1
Agregatno stanje	Bela ili svetlo žuta čvrsta materija
Gustina	1,65 g/cm3
Rastvorljivost u vodi	33 g/100 mL
Rastvorljivost u etanol	2 g/100 mL
Rastvorljivost u glicerol	1 g/100 mL
Rastvorljivost u propilen glikol	5 g/100 mL
Rastvorljivost u [[{{{Solvent4}}}]]	nerastvorna u dietil etru, hloroformu, benzenu, petroleumskom etru, uljima, mastima
Kiselost (pKa)	4.10 (prvi), 11.6 (drugi)
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	JT Baker Oxford University
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)	11.9 g/kg (oralno, pacov)[4]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Askorbinska kiselina je organsko jedinjenje koje se javlja u prirodi. Ona ima antioksidanske osobine. Ona je bela čvrsta materija. Uzorci koji sadrže nečistoće imaju svetlo žutu boju. Askorbinska kiselina se dobro rastvara u vodi, pri čemu formira blago kisele rastvore.

Askorbinska kiselina je jedna od komponenti vitamina C. Njeno ime je izvedeno iz a- (sa značenjem "ne") i scorbutus (skorbut), oboljenje izazvano nedostatkom vitamina C. Ona je derivat glukoze koji mnoge biljke i životinje proizvode, dok ljudi moraju da je unose putem ishrane. Drugi kičmenjaci koji nemaju sposobnost biosinteze askorbinske kiseline su primati, morsko prase, teleost ribe, slepi miševi, i ptice. Kod svih ovih vrsta askorbinska kiselina je dijetarni mikronutrijent (vitamin).^[5]

1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
4. ^ „Safety (MSDS) data for ascorbic acid”. Oxford University. 9. 10. 2005. Архивирано из оригинала 09. 02. 2007. г. Приступљено 21. 2. 2007. 
5. ^ Y., Lachapelle M.; Drouin G. (2010). „Inactivation dates of the human and guinea pig vitamin C genes”. Genetica. 139 (2): 199—207. PMID 21140195. S2CID 7747147. doi:10.1007/s10709-010-9537-x.